Hrvatska pod lupom: EU i međunarodne organizacije upozoravaju na pogoršanje ljudskih prava

Zagreb, avgust 2025 — Hrvatska se našla u centru pažnje evropske javnosti nakon što su brojni mediji i organizacije za ljudska prava upozorili na pogoršanje stanja ljudskih prava, posebno u kontekstu ekstremnog nacionalizma i tretmana manjinskih zajednica. Najnoviji izveštaji ukazuju na zabrinjavajuće trendove koji bi mogli uticati na demokratski kredibilitet zemlje unutar Evropske unije.

Izveštaj Liberties: Demokratska recesija u EU

Organizacija Civil Liberties Union for Europe (Liberties) objavila je izveštaj u kojem se Hrvatska svrstava među pet zemalja koje sistematski potkopavaju vladavinu prava — zajedno sa Italijom, Bugarskom, Rumunijom i Slovačkom. U dokumentu se navodi:

• Slabo sprovođenje zakona protiv korupcije
• Politički pritisak na pravosuđe
• Ograničenja mirnih protesta
• Uznemiravanje novinara i medijskih kuća

„Bez odlučne akcije, EU riskira daljnju demokratsku eroziju,“ stoji u zaključku izveštaja koji je sastavljen od strane 43 organizacije iz 21 zemlje članice EU.

Presuda Evropskog suda za ljudska prava

Dodatnu težinu kritikama daje i presuda Evropskog suda za ljudska prava, koji je utvrdio da je Hrvatska nezakonito protjerala turskog državljanina kurdskog porekla, Jilmaza Kokbalika, uprkos njegovoj nameri da zatraži azil. Sud je zaključio da:

• Nije imao pristup pravnom zastupniku
• Nije mu omogućeno korišćenje pravnih lekova
• Bio je izložen riziku od mučenja i smrti po povratku

„Ova presuda nije samo potvrda nepravde učinjene izbjeglicama, već i snažna poruka da institucije moraju djelovati u skladu s temeljnim pravima i zakonima,“ poručuju iz Centra za mirovne studije.

Manjinske zajednice i nacionalizam

Organizacije za ljudska prava upozoravaju da je ekstremni nacionalizam u porastu, što se reflektuje kroz:

• Retoriku u javnom prostoru
• Diskriminaciju Roma, Srba i LGBT+ osoba
• Nedostatak institucionalne zaštite za manjinske grupe

Uprkos formalnim zakonima koji garantuju jednakost, praksa pokazuje da se mnoge manjinske zajednice suočavaju sa sistemskim preprekama u obrazovanju, zapošljavanju i pristupu pravdi.

Reakcije iz Zagreba

Vlada Republike Hrvatske odbacila je deo kritika kao neutemeljene i politički motivisane. Ministarstvo pravosuđa tvrdi da se radi o „izolovanim slučajevima“ i da se radi na unapređenju sistema. Međutim, opozicija i nevladine organizacije pozivaju na nezavisnu istragu i reviziju politika prema izbeglicama i manjinama.

Test demokratske zrelosti

Hrvatska se nalazi pred važnim izazovom — da dokaže svoju posvećenost evropskim vrednostima ne samo deklarativno, već kroz konkretne reforme i zaštitu najugroženijih. Kritike iz Brisela i međunarodnih tela ne moraju biti pretnja, već prilika za reset i jačanje poverenja u institucije.