Energetski ekspert Grgur: Kredit EBRD-a „kap u moru“ za rešavanje zagađenja u Srbiji

Potencijal smanjenja zagađenja: Kap u moru ukupnih emisija?

Iako projekat navodi značajno smanjenje emisija štetnih materija, dr Grgur smatra da je 50 miliona evra samo kap u moru, da bi se videli neki dugoročni efekti. Prema njegovom mišljenju, ova suma je kredit dovoljan samo za pokazna postrojenja. On postavlja pitanje koliko ova investicija, raspodeljena na četiri godine, može realno doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha u navedenih šest gradova, s obzirom na složenost problema zagađenja i ukupne izvore emisija štetnih gasova u Srbiji.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali je izjavio da se štetne kotlarnice uglavnom nalaze u gradskim centrima i javnim objektima, te da su značajan izvor zagađenja, posebno zimi. Iako je zamena kotlarnica na ugalj prirodnim gasom korak ka smanjenju emisija CO2 i PM čestica, dr Grgur naglašava da je prirodni gas uvozna i neobnovljiva sirovina, što ne rešava suštinski problem energetske zavisnosti. „Za sada ne vidim kako će se smanjiti zavisnost od uvoza energije, kada Republika Srbija, osim uglja, ne raspolaže drugim izvorima energije. Zamena kotlarnica na ugalj sa prirodnim gasom, će svakako uticati na smanjenje emisije ugljen-dioksida i PM čestica, ali prirodni gas je uvozna sirovina, a takođe i neobnovljivi (fosilni) izvor energije,“ ističe dr Grgur. Dodaje da su primeri energetske sanacije zgrada, kao i ugradnju termostatskih ventila radi smanjenja potrošnje energije dobra ideja, ali napominje da u toj ideji građani moraju učestvovati sa značajnim ulaganjima.

Tehnološka rešenja i izazovi: Visoka cena i neiskorišćeni potencijali

Projekat EBRD-a obuhvata nabavku toplotnih pumpi, korišćenje toplote iz industrijskog i komunalnog otpada, priključenje na sisteme daljinskog grejanja, energetsku sanaciju zgrada i ugradnju termostatskih ventila.

Kada je reč o toplotnim pumpama, dr Grgur objašnjava da su one veoma efikasne, obezbeđujući 3 kWh toplotne energije iz 1 kWh električne, upozoravajući, „One troše električnu energiju, za velike sisteme značajne količine, a s obzirom da Republika Srbija ima deficit u proizvodnji električne energije i da se 70% dobija sagorevanjem niskoenergetskog lignite, pitanje je koliko bi primena toplotnih pumpi u većem obimu imalo uticaja na emisiju štetnih gasova.“

Potencijal industrijske i urbane otpadne toplote u Srbiji je, prema proceni dr Grgura, „Na žalost oko 100% neiskorišćen.“ On naglašava da bi se uz dovoljna ulaganja zavisnost od primarno proizvedene toplotne energije mogla smanjiti i preko 20%. Međutim, efikasna integracija ove vrste energije u sisteme daljinskog grejanja zahteva značajna investiciona ulaganja u modifikaciju industrijskih procesa, ugradnju razmenjivača toplote, izgradnju toplovoda i distribuciju toplotne energije. Kao primer uspešne primene navodi Hamburg, gde se višak toplote iz fabrike bakra koristi za grejanje 3.400 stanova, smanjujući godišnje emisije CO2 za 20.000 tona.

Što se tiče spaljivanja komunalnog otpada za proizvodnju toplote, dr Grgur izražava veliku zabrinutost. Iako je to praktična primena tehnologije otpada u energiju. „S obzirom, da kod nas ne postoji kultura sortiranja otpada, na deponijama se nalaze različiti štetni materijali, plastika, sintetički tekstil i sl., sagorevanjem bi se emitovala znatna emisija ugljen-dioksida koji nije u procesu prirodnog kruženja ugljenika, hlorovanih i fluorovanih jedinjenja. Takođe, može doći do formiranja izuzetno štetnih, kancerogenih, jedinjenja tokom sagorevanja. Pored toga, visoka cena ovakvih postrojenja, koja se za manja kreće oko 40 miliona američkih dolara, čini ih nerealnim u kontekstu odobrenog kredita. Čini mi se da su gore navedeni planovi nerealni u odnosu na odobreni kredit, ako to nije samo početak kreditiranja,“ zaključuje dr Grgur.

Energetska nezavisnost i problem gubitaka u distribuciji

Iako je svaki projekat smanjenja uvozne zavisnosti dobrodošao, dr Grgur ponavlja da je kredit od 50 miliona evra „samo kap u moru“ za postizanje dugoročnih efekata na energetsku nezavisnost Srbije. Za vidljivije rezultate, potrebna su mnogostuko veća ulaganja.

Dr Grgur posebno ističe problem rastućih gubitaka u distribuciji toplotne energije, smatrajući da bi to trebao biti prioritet. „Prevashodno bi trebalo da se radi na smanjenju gubitaka u distribuciji toplotne energije pre nego što se ulaže u nove proizvodne kapacitete“.

Kao primer neefikasnosti, navodi sledeće, „Troškovi nabavke električne energije za pokriće gubitaka EDS-a bili za 11,7 milijardi dinara (blizu 100 miliona evra) veći u 2023. nego u 2022. godini. Ukupno je EDS za izgubljenu struju platila 38,2 milijarde dinara (326 miliona evra) EPS-u. Kada bi se ti gubici smanjili, krediti ne bi bili ni potrebni.“

Dr Grgur je skeptičan i po pitanju mogućnosti replikacije projekta u drugim opštinama. Smatra da odobreni kredit nije dovoljan da bi se pilot projekat zadovoljavajući sproveo u šest gradova, „Zbog nedovoljne transparentnosti planiranih projekata, jako je teško zaključiti čemu je ovaj kredit zapravo namenjen, te je nemoguće predvideti da li je realno i finansijski izvodljivo primeniti slične modele i u drugim opštinama širom Srbije.“

O nedoslednosti u zvaničnim planovima za obnovljive izvore energije Dr Grgur ističe da je velika neozbiljnost prisutna u ovom sektoru kroz kontradiktorne izjave o planiranoj proizvodnji u 2025. godini: “ U 2025. godini planirano je povećanje proizvodnje, što je za 2% manje od procenjene proizvodnje u 2024″. Iako bi obnovljivi izvori energije (OIE) trebalo da čine 29% ukupne domaće proizvodnje primarne energije u 2025, dr. Grgur naglašava da biogas, solarna energija, obnovljivi industrijski i komunalni otpad, deponijski gas i geotermalna energija zajedno čine samo 4%. „Upravo ovih zadnjih 4%, predstavlja najveći potencijal Republike Srbije i na njemu bi se moralo intenzivno raditi, pošto postoje sirovine, inženjerska znanja, i.sl.“, objašnjava naš sagovornik.

U konačnoj analizi, dr Grgur zaključuje: „Ovaj pilot kredit mi više liči na Potemkinova sela, nego na realno poboljšanje snabdevanja toplotnom energijom, čak i u pilot fazi“

Pokušali smo da dobijemo odgovore i od Opštine Valjevo, grada koji se suočava sa značajnim problemima zagađenja vazduha i jednog od obuhvaćenih ovim projektom. Međutim, nismo dobili konkretne informacije o planiranim aktivnostima na lokalnom nivou.