Globalni sporazum za okeane: Najveći diplomatski skok u 21. veku

Okeani, koji pokrivaju više od 70% površine Zemlje, danas predstavljaju jedno od najugroženijih prirodnih bogatstava planete. Iako su ključni za regulaciju klime, proizvodnju kiseonika i očuvanje biodiverziteta, oni su istovremeno i najneistraženiji ekosistem. Naučnici procenjuju da je poznato manje od deset odsto morskih vrsta, dok milioni organizama još uvek čekaju da budu otkriveni. Svake godine se otkrije između hiljadu i dve hiljade novih morskih vrsta, ali tempo naučnih istraživanja ne uspeva da prati brzinu ekoloških promena koje prete da naruše ravnotežu života ispod površine.

Zagađenje okeana dostiglo je alarmantne razmere. Prema procenama iz 2025. godine, u svetskim morima se nalazi između 75 i 199 miliona tona plastičnog otpada. Svake godine se u okeane ulije dodatnih 14 miliona tona plastike, što direktno ugrožava više od sto miliona morskih životinja koje stradaju zbog otpada. Mikroplastika je pronađena u više od 90% riba koje se konzumiraju širom sveta, a njen uticaj na ljudsko zdravlje još uvek se istražuje, sa potencijalnim posledicama koje uključuju oštećenje nervnog sistema, neplodnost i čak rizik od razvoja malignih bolesti.

Pored zagađenja, okeani trpe posledice klimatskih promena. Apsorbuju više od 90% globalne toplote, što dovodi do izbeljivanja koralnih grebena, porasta nivoa mora i topljenja polarnih ledenih masa. Više od tri milijarde ljudi direktno zavisi od okeana za hranu, posao i opstanak, ali prekomerni ribolov, zagađenje i nedostatak regulacije ugrožavaju stabilnost tih zajednica. U mnogim delovima sveta formirane su takozvane „mrtve zone“ — oblasti bez kiseonika u kojima morski život ne može da opstane, a njihov broj premašuje pet stotina.

Istorijski sporazum i zaštita okeana

Sporazum o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije (BBNJ), rezultat više od decenije međunarodnih pregovora, zvanično je dostigao 60 ratifikacija, čime je potvrđeno da će stupiti na snagu početkom 2026. godine. Ovaj sporazum predstavlja prekretnicu u globalnim naporima za očuvanje okeana i borbu protiv klimatskih promena, zagađenja i gubitka biodiverziteta.

Šta donosi sporazum?

• Omogućava državama da uspostave velike morske zaštićene oblasti (MPA) na otvorenom moru, u skladu sa ciljem iz Kunming-Montreal okvira da se do 2030. zaštiti 30% okeana.
• Uvodi obavezu procene uticaja na životnu sredinu za ekonomske aktivnosti u međunarodnim vodama.
• Prioritizuje pravednost i inkluziju, posebno kroz podršku zemljama u razvoju putem programa izgradnje kapaciteta i prenosa morske tehnologije.
• Uspostavlja mehanizam za pravičnu raspodelu koristi od genetskih resursa iz mora.

Uloga Evropske unije

Evropska unija i njene države članice predvodile su Koaliciju za visoke ambicije BBNJ, okupljajući više od 40 zemalja posvećenih naučno zasnovanoj zaštiti okeana. EU je već pokrenula Globalni program za okeane sa finansijskim doprinosom od 40 miliona evra, pozivajući i druge članice koalicije da slede primer.

Izjave lidera

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije:

„Stupanje na snagu Sporazuma o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije predstavlja istorijski korak za našu planetu. Ova prekretnica pokazuje snagu multilateralizma, dok se pripremamo za Generalnu skupštinu UN u Njujorku. Zahvaljujemo našim partnerima iz UN na saradnji. EU i njene države članice ostaju posvećene brzoj i ambicioznoj implementaciji sporazuma. Pozivamo još zemalja da se pridruže našem pokretu za univerzalnu zaštitu okeana.“

Kostas Kadis, komesar za ribarstvo i okeane:

„Stupanje na snagu današnjeg sporazuma je istorijska prekretnica za upravljanje okeanima, a EU je igrala ključnu ulogu u njegovom postizanju. Ovaj sporazum je od suštinskog značaja za očuvanje morskog života i biodiverziteta koji su neophodni za nas i buduće generacije. Takođe je dokaz uspešne multilateralne saradnje, pokazujući da svet može da se ujedini i pronađe rešenja za zaštitu okeana. Sa 60 ratifikacija i stupanjem na snagu, sledeći ključni korak je univerzalna ratifikacija kako bi se otključao puni potencijal sporazuma u zaštiti morskih ekosistema širom sveta.“

Šta sledi?

Sporazum će stupiti na snagu 120 dana nakon 60. ratifikacije, a primenjivaće se na sve države koje su ga već ratifikovale. EU nastavlja da radi na brzoj implementaciji, uključujući podršku zemljama u razvoju u pripremi za sprovođenje obaveza iz sporazuma.

Pogledajte i dodatne fotografije biodiverziteta okeana koje smo odabrali za naše čitaoce.