Države članice Svetske zdravstvene organizacije (SZO), održale su drugi sastanak od 15. Do 19. septembra u cilju razvijanja Sistema za pristup patogenima I raspodelu benefita (originalno PABS – Pathogens Access and Benefit Sharing) koji predstavlja esencijalni aneks Sporazuma o pandemiji ove internacionalne organizacije.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu SZO-a cilj PABS-a je da da omogući brzu I pravovremenu razmenu vakcina, terapija, dijagnostike I driguh koristi na međunarodnom nivou.
Svetska zdravstvena skupština je uspostavila otvorenu Međuvladinu radnu grupu (IGWG) da preduzme više zadataka, uključujući, kao prioritet, izradu i pregovaranje o PABS aneksu uz Sporazum kao deo usvajanja Sporazuma o pandemiji SZO u maju 2025. godine,
Skupština je odlučila da se rezultat rada IGWG-a podnese Sedamdeset devetoj Svetskoj zdravstvenoj skupštini 2026. godine na razmatranje.
Kao jedna od 194 države članice Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Srbija učestvuje u radu Svetske zdravstvene skupštine i ima pravo da učestvuje u pregovorima, davanju komentara i eventualnom potpisivanju i ratifikaciji Sporazuma o pandemiji.
U maju 2025. godine, kada je Sporazum usvojen na 78. Svetskoj zdravstvenoj skupštini, Srbija je bila prisutna kao članica i deo međunarodnog procesa. U septembru 2025, tokom drugog međuvladinog sastanka u Ženevi, Srbija je imala mogućnost da učestvuje u tehničkim pregovorima o PABS sistemu — ključnom aneksu Sporazuma, ali nije javno potvrđeno prisustvo srpskih predstavnika.
U svetlu ovih globalnih odluka, razgovarali smo sa portparolom SZO-a, Tarikom Jašarevićem, o suštini Sporazuma, njegovim pravnim okvirima, praktičnoj primeni i odnosu prema suverenitetu država i zaštiti ljudskih prava. Između ostalih, jedno od pitanja je bilo adresirano na osnovu zatvtaranja (lockdown-a) koje se sprovodilo tokom najvećih razmera širenja virusa: “U kojoj meri su nove mere iz Sporazuma o pandemiji usklađene sa zaštitom individualnih ljudskih prava i građanskih sloboda?”
Intervju
Novinar: Šta zapravo podrazumeva Sporazum o pandemiji SZO i koje su ključne obaveze koje su države članice preuzele u okviru ovog okvira?
Tarik Jašarević: Države članice Svetske zdravstvene organizacije saglasile su se da pokrenu globalni proces za izradu i pregovaranje o konvenciji, sporazumu ili drugom međunarodnom instrumentu u okviru Ustava SZO radi jačanja prevencije, pripravnosti i odgovora na pandemije.
Sporazum o pandemiji usvojen je 20. maja 2025. na Sedamdeset osmoj Svetskoj zdravstvenoj skupštini putem rezolucije WHA78.1, kojom je takođe uspostavljena Međuvladina radna grupa za zaključenje rada na Sporazumu o pandemiji, kako bi mogao biti otvoren za potpisivanje i ratifikaciju od strane država članica SZO.
U svetlu uticaja pandemije COVID-19, a posebno nejednakosti koje su uočene u odgovoru na pandemiju, 194 države članice SZO odlučile su da izrade i pregovaraju o sporazumu, ili drugom međunarodnom instrumentu, kako bi se rešila prevencija, pripravnost i odgovor na pandemije. Ovo je pokrenuto potrebom da se obezbedi da zajednice, vlade i svi sektori društva – unutar zemalja i globalno – budu bolje pripremljeni i zaštićeni, kako bi se sprečilo i odgovorilo pravednije na buduće pandemije. Veliki gubitak ljudskih života, poremećaj domaćinstava i društva u celini, kao i uticaj na razvoj, među faktorima su koje su vlade navele kao podršku potrebi za trajnim delovanjem kako bi se sprečilo ponavljanje takvih kriza.
U središtu sporazuma nalazi se potreba da se obezbedi jednakost u pristupu alatima potrebnim za sprečavanje i pripremu za pandemije (uključujući tehnologije poput vakcina, lične zaštitne opreme, informacija i stručnosti) i pristup zdravstvenoj zaštiti za sve ljude.
Novinar: Kako će se Sporazum o pandemiji primenjivati u praksi, posebno u zemljama gde je poverenje javnosti u zdravstvene institucije oslabljeno nakon pandemije COVID-19?
Tarik Jašarević: „Sporazum o pandemiji SZO predstavlja globalnu posvećenost zemalja članica SZO da rade zajedno, kao međunarodna zajednica suverenih nacija, na sprečavanju, pripremi i pravednom odgovoru na pandemije, kako pojedinci, zajednice i zemlje ne bi ponovo doživeli ono što se dogodilo tokom pandemije COVID-19.
Važno je da Sporazum uspostavlja principe, prioritete i ciljeve za prevenciju, pripravnost i odgovor na pandemije, sa ciljem da:
- izgradi otpornost na pandemije;
- podrži prevenciju, otkrivanje i odgovore na izbijanja sa potencijalom pandemije;
- obezbedi pravedan pristup merama za suzbijanje pandemije; i
- podrži globalnu koordinaciju kroz jaču i odgovorniju SZO.
Sporazum o pandemiji dopunjuje druge inicijative, akcije i mere usmerene ka tome da svet postane bezbedniji od pandemija; to uključuje Međunarodne zdravstvene propise i globalne sisteme i institucije koje rade na pravednoj razmeni zdravstvenih tehnologija, informacija i stručnosti.
Sporazum je uzeo lekcije naučene iz pandemije COVID-19 i iskoristio ih za izgradnju boljeg sistema. Jednakost je ključni pokretač, princip i rezultat u okviru novog Sporazuma.
Sporazum promoviše političku posvećenost na najvišem nivou, kroz obezbeđivanje pristupa „celokupne vlade“ i „celokupnog društva“ unutar zemalja, kao i održivu i dovoljnu političku i finansijsku investiciju unutar i među zemljama.„
Novinar: U kojoj meri su nove mere iz Sporazuma o pandemiji usklađene sa zaštitom individualnih ljudskih prava i građanskih sloboda?
Tarik Jašarević: „Sporazum o pandemiji SZO potvrđuje princip suvereniteta država članica u rešavanju pitanja javnog zdravlja, i da države imaju, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i opštim principima međunarodnog prava, suvereno pravo da donose zakone i sprovode zakonodavstvo u skladu sa svojim zdravstvenim politikama.
Član 22, stav 2, Sporazuma o pandemiji dalje navodi da „Ništa u Sporazumu o pandemiji SZO ne sme se tumačiti kao da daje Sekretarijatu Svetske zdravstvene organizacije, uključujući generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije, bilo kakvo ovlašćenje da naređuje, menja ili na drugi način propisuje nacionalne i/ili domaće zakone, prema potrebi, ili politike bilo koje strane, niti da nalaže ili na drugi način nameće bilo kakve zahteve da strane preduzmu određene radnje, kao što su zabrana ili prihvatanje putnika, nametanje obavezne vakcinacije ili terapijskih ili dijagnostičkih mera, ili sprovođenje zatvaranja.“
Vodeći princip, naveden u članu 3 Sporazuma o pandemiji SZO, jeste „puno poštovanje dostojanstva, ljudskih prava i osnovnih sloboda pojedinaca.“
Kao i kod svih međunarodnih instrumenata, Sporazum o pandemiji SZO utvrđen je od strane suverenih vlada za sebe. Sporazum potvrđuje „princip suvereniteta država u rešavanju pitanja javnog zdravlja“.„
Novinar: Kako Sporazum poboljšava međunarodnu koordinaciju i solidarnost u odgovoru na buduće pandemije, u poređenju sa prethodnim globalnim zdravstvenim okvirima?
Tarik Jašarević: Države članice SZO razvijaju i usvajaju takve sporazume da bi, između ostalog, povećale saradnju i koordinisano delovanje u više oblasti koje utiču na zdravlje i dobrobit ljudi u zajednicama, zemljama i globalno.
Ovi međunarodni instrumenti predstavljaju posvećenost zemalja da odgovore na zdravstvene potrebe svojih građana, unaprede njihov zdravstveni status i ojačaju socio-ekonomski status svojih zajednica.
Novinar: Šta tačno predstavlja sistem za pristup patogenima i raspodelu koristi (PABS), i da li uključuje mehanizme za nepredvidive scenarije — na primer, ako građani odbiju da se pridržavaju mera javnog zdravlja tokom buduće pandemije?
Tarik Jašarević: „Države članice SZO održale su drugi međuvladin sastanak od 15. do 19. septembra, kako bi dalje razvile sistem za pristup patogenima i raspodelu koristi (PABS), koji predstavlja ključni aneks Sporazuma o pandemiji SZO.
Sistem PABS ima za cilj da omogući bezbedan, transparentan i odgovoran pristup i raspodelu koristi za materijale patogena i informacije o sekvencama, kao i pravednu, brzu i pravovremenu razmenu vakcina, terapija, dijagnostike i drugih rezultujućih koristi.
Kao deo usvajanja Sporazuma o pandemiji SZO u maju 2025, Svetska zdravstvena skupština uspostavila je otvorenu Međuvladinu radnu grupu (IGWG) da preduzme nekoliko zadataka, uključujući, kao prioritet, izradu i pregovaranje o aneksu PABS uz Sporazum.
Skupština je odlučila da se rezultat rada IGWG-a podnese Sedamdeset devetoj Svetskoj zdravstvenoj skupštini 2026. godine na razmatranje.„
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.