Institucionalni sukob u srcu EU: Evropski parlament tuži Savet Evrope zbog SAFE-a

Brisel, avgust 2025 — Evropska unija se suočava sa jednim od najznačajnijih institucionalnih sukoba u poslednjoj deceniji. Evropski parlament je zvanično podneo tužbu protiv Saveta Evropske unije pred Sudom pravde EU, tvrdeći da je zaobiđen u donošenju regulative kojom se uspostavlja Security Action for Europe (SAFE) — novi finansijski instrument vredan 150 milijardi evra, namenjen jačanju zajedničke odbrambene nabavke među državama članicama.

Ova tužba ne samo da otvara pravna pitanja o tumačenju evropskih ugovora, već i politička pitanja o ravnoteži moći između ključnih institucija EU. U trenutku kada Unija pokušava da se pozicionira kao globalni bezbednosni akter, unutrašnje nesuglasice prete da naruše njen demokratski legitimitet.

Šta je SAFE i zašto je sporan?

SAFE je regulativa koju je Savet EU usvojio 27. maja 2025. godine, a stupila je na snagu 29. maja, dan nakon objave u Službenom listu EU. Ovaj instrument omogućava državama članicama da putem dugoročnih, povoljnih zajmova investiraju u domaću odbrambenu industriju, pod uslovom da se nabavke obavljaju zajednički — u pravilu između najmanje dve zemlje.

Prema zvaničnoj objavi Saveta EU:

„Usvojili smo prvi veliki investicioni program u oblasti odbrane na nivou EU, vredan 150 milijardi evra. Ovo nije samo uspeh predsedavanja, već uspeh cele Unije. SAFE je bez presedana — instrument koji će ojačati naše odbrambene kapacitete i podržati našu industriju. Što više ulažemo u bezbednost i odbranu, to bolje odvraćamo one koji nam žele zlo.“
— Adam Szłapka, ministar za evropska pitanja Poljske

SAFE je zamišljen kao odgovor na pogoršanu geopolitičku situaciju, sa ciljem da se ojača evropska odbrambena tehnološka i industrijska baza (EDTIB), smanji zavisnost od eksternih dobavljača i obezbedi dostupnost vojne opreme u kriznim trenucima. Instrument predviđa i uključivanje trećih zemalja, uključujući Ukrajinu, EEA-EFTA države, kao i kandidate za članstvo poput Srbije i Crne Gore.

Tužba Evropskog parlamenta: pravni i politički aspekti

Evropski parlament je reagovao oštro, ocenjujući da je SAFE usvojen bez njegovog učešća, što predstavlja kršenje institucionalne ravnoteže predviđene Ugovorima EU. Parlament osporava korišćenje člana 122 UFEU, koji omogućava Savetu da u vanrednim okolnostima usvaja mere bez konsultacija sa Parlamentom.

„Ne osporavamo sadržaj SAFE-a, već način na koji je donet. Odluka o pokretanju ovakvog strateškog instrumenta mora proći kroz zakonodavni postupak u kojem Parlament ima punu ulogu. Zaobilaženje Parlamenta ugrožava demokratski legitimitet EU.“
— izjava iz kabineta predsednice Evropskog parlamenta

Pravni stručnjaci ukazuju da je član 122 prvobitno zamišljen za hitne ekonomske i energetske krize, poput pandemije COVID-19 ili energetske krize 2022. godine. Njegova primena na dugoročni investicioni program u oblasti odbrane izaziva zabrinutost da bi mogao postati alat za zaobilaženje zakonodavnog procesa.

Detalji SAFE instrumenta

SAFE predviđa da se sredstva odobravaju državama članicama na osnovu nacionalnih planova, uz sledeće ključne uslove:

• Zajmovi: Dugoročni, povoljni krediti koje države vraćaju iz nacionalnih budžeta
• Zajednička nabavka: Nabavke moraju uključivati najmanje dve države članice (osim u hitnim slučajevima)
• Kategorije proizvoda:
  • Kategorija 1: municija, artiljerija, borbeni sistemi, sajber bezbednost
  • Kategorija 2: protivvazdušna i pomorska odbrana, dronovi, AI, svemirski sistemi
• Poreklo komponenti: Najmanje 65% mora dolaziti iz EU, EEA-EFTA zemalja ili Ukrajine
• Uključivanje trećih zemalja: Ukrajina, EFTA, kandidati za članstvo i partneri poput UK mogu učestvovati

SAFE je prvi stub šireg plana ReArm Europe / Readiness 2030, kojim Evropska komisija predlaže mobilizaciju preko 800 milijardi evra za odbrambene potrebe EU. Ostali stubovi uključuju fleksibilizaciju EU fondova, aktiviranje fiskalnih klauzula i privlačenje privatnog kapitala.

Širi kontekst: bezbednost, suverenitet i demokratija

Usvajanje SAFE-a dolazi u trenutku kada EU pokušava da redefiniše svoju ulogu u globalnoj bezbednosti. Rat u Ukrajini, rastuće tenzije na Bliskom istoku i sve veći pritisak na transatlantske odnose podstakli su Uniju da ubrza izgradnju sopstvenih odbrambenih kapaciteta.

Međutim, institucionalni sukob između Parlamenta i Saveta otvara pitanje: može li EU istovremeno biti efikasna i demokratska? Brzina donošenja odluka često se sukobljava sa potrebom za transparentnošću i učešćem izabranih predstavnika.

„Ako se ovakvi programi usvajaju bez učešća Parlamenta, rizikujemo da stvorimo paralelnu izvršnu Uniju, u kojoj Savet i Komisija odlučuju bez kontrole. To nije ono što građani očekuju od evropske demokratije.“
— anonimni poslanik iz grupacije Zeleni/EFA

Sledeći koraci: pravna bitka pred Sudom pravde EU

Sud pravde EU je registrovao tužbu Parlamenta, a očekuje se da će postupak trajati nekoliko meseci. Ishod će imati dalekosežne posledice — ne samo po SAFE, već i po buduće zakonodavne inicijative u oblasti bezbednosti, energetike i ekonomije.

U međuvremenu, države članice nastavljaju sa pripremom nacionalnih planova za korišćenje SAFE sredstava, dok se politička debata o institucionalnim ovlašćenjima u EU dodatno rasplamsava.

Tužba Evropskog parlamenta protiv Saveta EU nije samo tehnički pravni spor — ona je test otpornosti evropske demokratije. U eri kada se od EU očekuje da bude brza, odlučna i strateški sposobna, pitanje ostaje: da li efikasnost mora doći na račun demokratskog procesa?

SAFE je možda instrument budućnosti, ali način na koji je usvojen mogao bi oblikovati pravila igre za decenije koje dolaze.