Evropska političarka direktna: Evropska unija kao ustavni okvir biva napuštena i propada

Sofija in ’t Veld, jedna je od najdoslednijih evropskih glasova za demokratiju, transparentnost i vladavinu prava. Diplomirala je istoriju na Univerzitetu u Leidenu, a od 2004. do 2024. godine neprekidno je bila članica Evropskog parlamenta. Bila je lider delegacije D66, a danas deluje u okviru panevropskog pokreta Volt.
U svom danasnjem blogu i izveštaju kao izvestilac Evropskog parlamenta za stanje vladavine prava, Sofija in ’t Veld iznosi niz upozorenja o „sistemskoj slabosti“ evropskih institucija i sve prisutnijem „demokratskom zamoru“.

Prenosimo njen tekst u celosti:

Izlazak iz EU ili zaokret ka EU? Tiho napuštanje EU poretka

„U sredu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Leyen održaće svoje godišnje obraćanje o stanju Evropske unije pred Evropskim parlamentom. Iako će ovogodišnji govor verovatno biti ista samohvalna ceremonija kao i obično, stanje Evropske unije je kritično — možda čak i terminalno.

Na površini se čini da postoje znaci (stidljivog) evropskog preporoda, ali ako se pogleda pažljivije, vidi se da većina akcija i inicijativa zaobilazi i isključuje EU. Umesto da se EU ojača kao odgovor na velike političke izazove, ona se tiho potkopava i razgrađuje. Fasada još uvek stoji, ali unutrašnjost zgrade se urušava.

Pojavljuje se novi, amorfni oblik Evrope — bez struktura, pravila i sistema kontrole. Međuvladine ad hok alijanse zamenjuju institucije EU, neformalni dogovori uzimaju mesto zvaničnih sporazuma zasnovanih na pravu EU, a novi finansijski mehanizmi se formiraju van budžeta EU. Sprovođenje prava EU postalo je politička valuta, kojom se trguje sa vladama. Sledeći budžet EU verovatno će biti još neadekvatniji od trenutnog, dodatno potkresujući krila Uniji. Nezavisna tela EU, poput Evropskog javnog tužioca, nadzornika za zaštitu podataka ili ombudsmana, bivaju oslabljena. Sprovođenje sudskih presuda zasnovanih na zakonima EU naglo opada. Jedinstveno tržište ulazi u fazu „spore agonije“.

Ukratko: dok „Evropa“ postaje nešto aktivnija i prisutnija, Evropska unija kao ustavni okvir biva napuštena i propada. Postaje prazna ljuštura. Kako raste međusobna saradnja na ad hok i međuvladinom nivou, evropska integracija je stala.

Neki tvrde da moramo biti pragmatični i da treba da reagujemo na izuzetne okolnosti, a ne da se zamaramo sitnim pravilima. U vanrednim situacijama, kada redovni pravni i ustavni instrumenti nisu dovoljni, improvizacija i fleksibilnost mogu biti neophodni. Ali to mora biti privremeno i krajnja mera, koja se naknadno mora ugraditi u ugovore. Danas, međutim, svedočimo obrnutom procesu: postojeći instrumenti EU se ignorišu ne samo u vanrednim situacijama, već sve češće i u redovnim politikama, poput migracija ili klimatskih mera. Umesto toga, sva moć je sada koncentrisana u rukama malih neformalnih grupa lidera država, često uz prisustvo Ursule von der Leyen. Van okvira EU, oni nisu obavezani dosadnim demokratskim kontrolama.

EU pruža ustavni okvir za evropsko delovanje. Uz sve svoje nesavršenosti, sadrži neophodne mehanizme kontrole koji čine demokratiju. Predviđa demokratski, finansijski i pravni nadzor. Omogućava građanima da učestvuju kroz izbore, pravo na informacije i pravnu zaštitu od postupaka EU. Uspostavlja ravnotežu između institucija, odgovornost i podelu vlasti. Stvara sistem u kojem se moć kontroliše protivmoćima.

Iako je jasno zašto nacionalnim vladama pravila EU smetaju, ona nisu nepotrebni steznik, već bedemi naše demokratske vladavine prava. Neverovatno smo nemarni prema sopstvenim ugovorima EU, dok istovremeno opsesivno pratimo napade Donalda Trampa na američki ustav.

Rivali i neprijatelji Evrope plaše se snažne nadnacionalne EU. Mnogo više im odgovara labavo organizovana međuvladina Evropa i bilateralni kontakti sa nacionalnim liderima.

Ne treba nam samo nova politika — potrebna nam je nova politička paradigma. Decenijama smo znali šta je potrebno za našu bezbednost, prosperitet i slobodu, ali politika nas je sprečavala da to sprovedemo. Zaobilaženje i ignorisanje ugovora EU nije rešenje.

Pred nama je izbor: EUxit — napuštanje EU kao ustavnog doma Evrope, ili EU-turn — radikalno jačanje Evropske unije. Govor o stanju EU 2025. mora označiti početak nove ere evropske integracije.“