Evropska komisija objavila Izveštaj o vladavini prava za 2025: Reforma, otpornost i budućnost demokratije u Evropi

Strazbur, 8. jul 2025 — Evropska komisija objavila je šesti po redu Godišnji izveštaj o vladavini prava, prvi u okviru novog mandata, kojim potvrđuje odlučnost da ojača demokratske temelje Evropske unije i podrži reforme u zemljama članicama i kandidatima. Izveštaj detaljno analizira stanje u 27 država članica, kao i u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji, pokazujući značaj pravne stabilnosti za funkcionisanje demokratije, bezbednosti i ekonomije širom kontinenta.

U trenutku globalnih izazova za ljudska prava i demokratske sisteme, Komisija ponovo potvrđuje da vladavina prava nije samo apstraktna vrednost, već temelj konkurentnosti, poverenja i ekonomskog razvoja. Ova godina donosi i pomak ka snažnijem povezivanju pravne države sa funkcionisanjem Jedinstvenog tržišta i poslovnim ambijentom u EU.

Struktura izveštaja i metodologija

Izveštaj je rezultat opsežnog dijaloga sa nacionalnim institucijama, civilnim sektorom i relevantnim organizacijama, izrađen po jedinstvenoj i transparentnoj metodologiji koja se dosledno primenjuje na sve države obuhvaćene dokumentom. Uz opštu komunikaciju o stanju u EU, uključeni su detaljni poglavlja za svaku državu članicu, kao i četiri zemlje iz procesa proširenja — među kojima se nalazi i Srbija.

Komisija koristi ovaj izveštaj kao ključni alat Godišnjeg ciklusa vladavine prava, sa ciljem prevencije problema i promovisanja dijaloga. Ovaj pristup se razlikuje od mehanizama zasnovanih na ugovorima, poput infrakcijskih postupaka i postupaka prema članu 7 Ugovora o EU, koji se primenjuju u slučajevima ozbiljnih povreda

Pravosuđe: napredak uz izazove

Mnoge države članice su unapredile pravosudne sisteme kroz reforme sudskih saveta, nezavisnosti tužilaštva i jačanje zaštitnih mehanizama za sudije. Primećeni su i pomaci u pogledu kvaliteta i efikasnosti pravosudnih procedura, ali Komisija upozorava da nedovoljni resursi i spor tempo reformi i dalje negativno utiču na dostupnost pravde u nekim zemljama.

U državama proširenja, uključujući Srbiju, reforme pravosuđa se nastavljaju uz sve veće napore da se ograniči politički uticaj i ojača odgovornost, ali nedopustiv pritisak na nezavisnost sudstva još predstavlja izazov.

Borba protiv korupcije: otpor i ranjivost

Komisija je iznela jasnu poruku: korupcija erodira vladavinu prava i poverenje građana. Prema podacima iz Eurobarometra, većina građana EU smatra korupciju neprihvatljivom. Brojne članice su usvojile nove strategije i povećale kapacitete tužilaštava i sudova, ali potrebne su dodatne mere za regulaciju sukoba interesa, lobiranja i sprovođenja pravnosnažnih presuda.

U državama proširenja primećeni su znaci institucionalne otpornosti, ali slaba efikasnost u procesuiranju i presuđivanju složenih slučajeva, uključujući one na visokom nivou, i dalje je prisutna.

Medijska sloboda i pluralizam: stub demokratskog društva

Reforme medijskog zakonodavstva u skladu sa Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA) odvijaju se širom EU, uz povećanu pažnju na nezavisnost javnog servisa, transparentnost vlasništva, alokaciju državnog oglašavanja i bezbednost novinara.

U zemljama proširenja, medijski regulatori se suočavaju sa politizacijom, finansijskom nestabilnošću i nejasnim procedurama za imenovanje rukovodstva javnih servisa. Komisija ističe potrebu za jačanjem zakonskih garancija za novinare, kao i transparentnijim regulatornim okvirima.

Institucionalni nadzor: balans moći u zakonodavnom procesu

Brojne članice unapređuju participativnost u zakonodavnom procesu, ali Komisija upozorava da nestabilan i brz zakonodavni rad, bez dovoljne uključenosti zainteresovanih strana, stvara pravnu nesigurnost. Dok većina država osigurava prostor za delovanje civilnog društva, u pojedinim članicama i zemljama proširenja organizacije se suočavaju sa administrativnim i finansijskim preprekama, što podriva njihov uticaj i dugoročnu održivost.

Jedinstveno tržište: pravna sigurnost kao osnova ekonomskog razvoja

Ove godine, izveštaj snažno povezuje vladavinu prava sa funkcionisanjem Jedinstvenog tržišta. Efikasno pravosuđe, borba protiv korupcije, transparentna javna nabavka i stabilno regulatorno okruženje stvaraju predvidive uslove za preduzetništvo i strane investicije.

U izveštaju se navodi da sve veći broj država uvodi specijalizovane sudove za privredne sporove, poboljšava mehanizme sprovođenja presuda, i prilagođava pravne okvire u skladu sa evropskim zahtevima za konkurentno i otvoreno poslovanje.

Sledeći koraci: širenje dijaloga i praćenje preporuka

Komisija poziva Evropski parlament, Savet, nacionalne parlamente i civilno društvo da koriste preporuke iz izveštaja kao osnov za dalje reforme i dijalog. Države članice su pozvane da reše identifikovane izazove, dok Komisija nudi podršku u njihovoj implementaciji.

Za zemlje proširenja, uključujući Srbiju, predviđeno je kontinuirano praćenje kroz sledeće izveštaje o proširenju, sa mogućnošću uključivanja i novih kandidata kada za to budu spremni. Predsednica Ursula von der Leyen najavila je dodatne inicijative za jačanje nadzora, transparentnosti i vladavine prava u okviru političkih smernica za period 2024–2029.

Vladavina prava ostaje centralni stub evropske identitetske i institucionalne izgradnje. U vremenu rastućih izazova, Evropska komisija svojom detaljnom analizom poziva sve aktere — od vlada do građana — da učestvuju u stvaranju otpornijeg, pravednijeg i demokratski održivog prostora za život i rad.