EU dobila prvog komesara za odbranu i svemir — ambiciozan plan za bezbedniju Evropu

U trenutku kada se evropska bezbednost suočava sa ozbiljnim izazovima — od ruske agresije do neizvesnosti oko američke podrške — Evropska unija je imenovala Litvanca Andriusa Kubiliusa za svog prvog komesara za odbranu i svemir. Ova funkcija predstavlja istorijski iskorak ka jačanju zajedničke evropske odbrambene politike i industrije, u vreme kada se sve više govori o potrebi za samostalnijom i otpornijom Evropom.

Kubilius, bivši premijer Litvanije i poslanik Evropskog parlamenta, poznat po svom čvrstom stavu prema autoritarnim režimima, preuzeo je zadatak da transformiše evropski pristup bezbednosti. Njegova poruka je jasna: „Evropa mora da troši više, troši pametnije i troši evropski.“

Šta podrazumeva funkcija komesara za odbranu i svemir?

Kubiliusova funkcija obuhvata širok spektar zadataka, koji se tiču kako vojne bezbednosti, tako i svemirskih politika EU. Njegove ključne odgovornosti uključuju:

• Pripremu Bele knjige o budućnosti evropske odbrane, koja će definisati novu strategiju i identifikovati ključne investicione potrebe u sektoru bezbednosti.
• Rad sa državama članicama na uklanjanju preostalih prepreka za vojnu mobilnost, kako bi se omogućilo brže i efikasnije kretanje trupa i opreme unutar EU.
• Stvaranje jedinstvenog tržišta za odbrambene proizvode i usluge, uz poseban fokus na uključivanje malih i srednjih preduzeća (SME) u lance snabdevanja.
• Implementaciju Evropske strategije za odbrambenu industriju i jačanje Evropskog fonda za odbranu (EDF).
• Jačanje otpornosti EU na sajber i hibridne napade, uz razvoj kapaciteta za njihovo suzbijanje.
• Unapređenje partnerstva EU–NATO, kroz bolju koordinaciju i stratešku saradnju.
• Vođenje svemirskog portfelja, uključujući rad na predlogu Zakona o svemiru EU i Strategiji za svemirsku ekonomiju podataka.
• Sprovođenje EU strategije za bezbednost i odbranu u svemiru, u kontekstu sve veće konkurencije i rizika u orbiti.

Budžet i institucionalna koordinacija

Kubilius je već najavio da će se zalagati za značajno povećanje budžeta EU za odbranu u narednom višegodišnjem finansijskom okviru (2028–2034). Predložio je da se izdvoji najmanje 100 milijardi evra, kao i da se razmotre odbrambene obveznice po uzoru na instrumente korišćene tokom pandemije.

Jedan od njegovih ciljeva je i konsolidacija postojećih instrumenata, uključujući:

• Evropski fond za odbranu (EDF)
• EDIRPA – zakon o zajedničkoj nabavci
• ASAP – akt za podršku proizvodnji municije

Ova konsolidacija bi omogućila efikasniju javnu potrošnju, smanjenje troškova i jačanje ekonomije obima.

Politički otpor i izazovi

Iako funkcija komesara za odbranu i svemir ima potencijal da transformiše evropsku bezbednosnu politiku, Kubilius se suočava sa ozbiljnim političkim izazovima. Države članice tradicionalno štite svoje nacionalne odbrambene industrije i nevoljno prihvataju centralizaciju procesa nabavke.

Zemlje poput Francuske, Nemačke, Italije i Švedske, koje imaju snažne nacionalne industrije, žele da zadrže kontrolu nad sopstvenim tržištima. U prošlosti su se pozivale na član 346 Ugovora o funkcionisanju EU kako bi izbegle konkurenciju u prekograničnim ugovorima.

Tokom saslušanja u Evropskom parlamentu, pojedini poslanici krajnje desnice izrazili su zabrinutost da bi nova funkcija mogla narušiti nacionalni suverenitet i otvoriti vrata ka stvaranju EU vojske — tvrdnja koju Komisija odbacuje kao neosnovanu.

Odnosi sa SAD i geopolitička ravnoteža

Neki članovi EU strahuju da bi fokusiranje na nabavku iz EU moglo pogoršati odnose sa SAD, naročito u svetlu Trampovog povratka u Belu kuću. Evropske prestonice razmatraju povećanje kupovine američkog oružja kako bi osigurale nastavak bezbednosne podrške iz Vašingtona.

S druge strane, sve je više glasova koji pozivaju na samostalnost EU u snabdevanju odbrambenom opremom, ali uz oprez da se ne naruši postojeća ravnoteža između nacionalnih i evropskih nadležnosti.

Simbolika ili prekretnica?

Funkcija komesara za odbranu i svemir ima potencijal da postane prelomna tačka u evropskoj bezbednosnoj politici. Ipak, da bi Kubilius imao stvaran uticaj, moraće da:

• Osigura široku političku podršku država članica
• Jasno definiše nadležnosti u odnosu na postojeće institucije
• Obezbedi adekvatno finansiranje
• Uspostavi efikasnu koordinaciju sa NATO-om i drugim komesarima

Bez toga, postoji rizik da ova funkcija ostane simbolična, bez stvarnog uticaja na evropsku bezbednost. Ali uz podršku predsednice Komisije i ambiciozan plan, Kubilius bi mogao postati ključna figura u oblikovanju nove evropske bezbednosne arhitekture.