AfD u usponu, vlada pod pritiskom: Nemačka politička scena sve polarizovanija

Samo 80 dana nakon formiranja nove crno-crvene koalicije u Nemačkoj, nezadovoljstvo među biračima raste, a desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) beleži istorijski rast podrške. Prema najnovijem izdanju ZDF Politbarometra, poverenje u vladu kancelara Fridriha Merca (CDU) opada, dok AfD dolazi na samo dva procentna poena iza demohrišćana.

Pad poverenja u vladu

U julu, svega 49% ispitanika ocenilo je rad vlade kao „uglavnom dobar“, što je pad u odnosu na 60% iz prethodnog meseca. Istovremeno, 41% građana smatra da vlada radi „veoma loše“. Za poređenje, vlada Olafa Šolca je u istom periodu 2022. godine imala 64% podrške.

AfD: od protesta do realne alternative

AfD je u poslednjim anketama dostigla 24% podrške, dok CDU/CSU beleži 27%, što je pad od dva procentna poena. SPD stagnira na 15%, dok Zeleni i Levica dele četvrto mesto sa po 11%.

Ovaj rast AfD-a nije više samo izraz protesta. Prema analizi Konrad Adenauer fondacije, birači sada vide AfD kao stranku sposobnu da reši ključne probleme – ekonomsku stagnaciju, migracije i bezbednost. U istočnoj Nemačkoj, AfD je već postala najjača politička snaga.

Faktori rasta AfD-a

• Ekonomska nesigurnost: Inflacija, rast cena stanovanja i pad industrijske proizvodnje podstiču frustraciju.
• Migracije i bezbednost: Više incidenata povezanih sa migrantima izazvalo je debatu o deportacijama i kontroli granica.
• Nezadovoljstvo demokratijom: AfD privlači birače koji izražavaju duboku sumnju u politički sistem i institucije.

Pokušaji zabrane AfD-a

U maju 2025. domaća obaveštajna služba (BfV) klasifikovala je AfD kao ekstremističku organizaciju, što je otvorilo pravni put ka mogućem pokušaju zabrane stranke. SPD je već pokrenuo inicijativu, ali CDU/CSU, uprkos rastućem pritisku, ostaje rezervisana prema toj ideji.

Merz pod pritiskom

Kancelar Friedrich Merz obećao je „vidljive promene do leta“, ali prema YouGov anketi, samo 22% građana veruje da se situacija poboljšala, dok 32% smatra da je pogoršana. Čak i među njegovim glasačima, poverenje opada – 41% CDU/CSU birača ne veruje da Merz vodi jednu od najboljih vlada u poslednjim decenijama.

Fragmentacija i polarizacija

Politička scena je sve više fragmentisana. Dok CDU/CSU i SPD pokušavaju da održe većinu, AfD i Levica jačaju na marginama. Voter turnout je dostigao rekordnih 82.5%, ali to je, prema analitičarima, znak polarizacije, a ne demokratske stabilnosti.

Šta sledi?

Ukoliko se trend nastavi, AfD bi mogao da postane najjača stranka u zemlji. Iako Merz odbacuje mogućnost koalicije sa njima, sve više analitičara upozorava da bi izolacija AfD-a mogla da izazove „efekat mučenika“ i dodatno ojača njihovu poziciju.