Bugarska je zvanično dobila odobrenje Evropske komisije da od 1. januara 2026. godine postane 21. članica evrozone, i to menjanjem nacionalne valute lev zajedničkom evropskom valutom. Ova odluka dolazi nakon višegodišnjih priprema i ocenjivanja ekonomskih kriterijuma, uključujući stabilnost cena, javne finansije i kursnu stabilnost.
Iako je vlada u Sofiji pozdravila odluku kao korak ka dubljoj integraciji u EU, reakcije građana i opozicionih stranaka bile su burne. Hiljade ljudi izašlo je na ulice Sofije i drugih gradova, zahtevajući referendum o uvođenju evra. Proteste su predvodile građanske grupe i nacionalističke stranke, među kojima je najglasnija bila proruska stranka Vazraždanje, čiji lider Kostadin Kostadinov tvrdi da će uvođenjem evra „bugarski budžet odobravati Evropska centralna banka, što je izdaja“.
Demonstranti su nosili transparente sa porukama poput „Bitka za bugarski lev je poslednja bitka za Bugarsku“ i „Sloboda za lev“, izražavajući strah da će evro dodatno pogoršati ekonomsku situaciju i povećati cene.
Evropska komisija, s druge strane, ističe da je Bugarska pokazala značajan napredak u ekonomskim reformama i da je spremna za prelazak na evro, iako još uvek ne ispunjava sve kriterijume u potpunosti.
Uprkos protestima, politička većina u bugarskom parlamentu ostaje pri odluci da se evro uvede bez referenduma, uz obrazloženje da je to deo obaveza koje je zemlja preuzela ulaskom u EU 2007. godine.
Povodom svih dešavanja u Bugarskoj i podeljenosti građana, ekipa digitalnog magazina REUC je pozvala istraživačkog novinara Nikolaja Marčenka koji je dao ekskluzivni intervju o ovoj situaciji. Pogledajte šta je rekao naš sagovornik i dokle je ova eksalacija došla, koliko je promena valute dobra ili loša za građane Bugarske i na kom nivou je trenutno ekonomija ove članice Evropske unije.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.