Britanski digitalni identitet: Tehnološka reforma ili društveni rizik? Britanci na ulicama, više od milion i po potpisalo protiv

Ujedinjeno Kraljevstvo je zakoračilo u novu fazu digitalne transformacije. Vlada premijera Kira Starmera najavila je uvođenje obavezne digitalne lične karte — tzv. BritCard — za sve građane i rezidente. Ova mera, deo šire strategije za borbu protiv ilegalne imigracije i zloupotreba u radu i socijalnim davanjima, izazvala je snažan društveni otpor, političku polarizaciju i proteste širom zemlje.

Dok jedni pozdravljaju potez kao korak ka modernizaciji i efikasnijem upravljanju javnim resursima, drugi upozoravaju na opasnosti po privatnost, slobodu kretanja i digitalnu ravnopravnost.

Šta je BritCard?

BritCard je digitalna lična karta koja će biti dostupna isključivo putem mobilne aplikacije. Neće postojati fizička verzija. Sadržaće osnovne podatke: ime, datum rođenja, fotografiju, državljanstvo i status boravka. Planirano je da postane obavezna za dokazivanje prava na rad, iznajmljivanje stambenog prostora i pristup određenim javnim uslugama.

Prema izjavama ministarke unutrašnjih poslova Šabane Mahmud, cilj sistema je da „ukloni faktore privlačenja za ilegalne migrante“ i olakša verifikaciju identiteta za poslodavce i stanodavce.

Protesti širom zemlje

U danima nakon objave, više od 1,5 miliona građana potpisalo je peticiju protiv BritCard sistema. Protesti su organizovani u Londonu, Mančesteru, Bristolu i drugim gradovima, uz poruke poput „Privatnost je pravo, ne privilegija“ i „Stop digitalnom nadzoru“.

Organizacije za zaštitu građanskih sloboda, uključujući Big Brother Watch i Liberty, upozoravaju da bi sistem mogao:

• Marginalizovati starije osobe, beskućnike i one bez pristupa pametnim telefonima.
• Otvoriti vrata tzv. „nadzornom klizanju“ — gde se digitalni ID koristi za sve više aspekata svakodnevnog života.
• Povećati rizik od sajber napada i zloupotrebe podataka.

Političke reakcije: duboka podela

U britanskom parlamentu, reakcije su podeljene:

• Premijer Kir Starmer brani sistem kao „ogromnu priliku za modernizaciju i bezbednost granica“.
• Liberalni demokrati odbijaju podršku, tvrdeći da „građani ne bi smeli biti prisiljeni da predaju svoje podatke samo da bi živeli normalno“.
• Reform UK naziva plan „ciničnom smicalicom“ bez stvarne efikasnosti.
• Bivši konzervativni ministar Sir Dejvid Davis upozorava da je BritCard „duboko opasan za prava britanskih građana“.
• Unutar Laburističke stranke, više poslanika izražava nezadovoljstvo, upozoravajući na politički rizik i slabu efikasnost u borbi protiv migracija.

Tehnički i pravni izazovi

BritCard sistem zahteva centralizovanu bazu podataka, povezanu sa drugim državnim servisima. To otvara niz pitanja:

• Ko će imati pristup podacima?
• Da li će se ID koristiti za praćenje kretanja građana?
• Kako će se zaštititi od sajber napada?

Pravni eksperti upozoravaju da bi sistem mogao biti u suprotnosti sa evropskim standardima zaštite podataka, posebno sa GDPR principima, iako UK više nije deo EU.

Širi evropski kontekst

Uvođenje digitalnog identiteta u Velikoj Britaniji dolazi u trenutku kada se slični sistemi razmatraju i u drugim evropskim zemljama. Estonija je pionir u digitalnoj identifikaciji, dok Francuska i Nemačka razvijaju hibridne modele. Međutim, nijedna zemlja nije do sada uvela obavezni digitalni ID bez fizičke alternative.

Britanski model, ako se implementira bez šireg konsenzusa, mogao bi postati presedan — ili upozorenje.

Zaključak

BritCard je više od tehničke inovacije — to je test odnosa između države i građana u digitalnom dobu. Dok vlada tvrdi da je reč o efikasnosti i bezbednosti, protesti i političke reakcije pokazuju duboku zabrinutost javnosti. Ishod ove debate mogao bi oblikovati ne samo britansku politiku, već i globalne standarde u oblasti digitalnih prava, migracija i upravljanja identitetom.