Politička kriza u Srbiji kroz prizmu protesta: Pet ekskluzivnih razgovora i analiza eskalacije

Politička kriza u Srbiji ulazi u novu fazu, koju karakterišu masovni protesti, pojačana represija i sve veća međunarodna pažnja. Građani i predstavnici civilnog društva zahtevaju institucionalnu odgovornost, posebno u vezi sa tragičnim kolapsom javne infrastrukture i nizom optužbi za korupciju povezanih sa vladajućom partijom. Istovremeno, reakcije Evropske unije i drugih međunarodnih aktera ostaju podeljene — dok jedni pozivaju na konkretne mere, drugi se ograničavaju na javne izjave zabrinutosti

Kako se kontrola medija pojačava, a ključni politički događaji odvijaju se na ulicama, odluke vlasti sve se češće posmatraju kao odstupanje od demokratskih normi i međunarodnih konvencija o ljudskim pravima. Ono što je započelo kao lokalizovani nemir, preraslo je u širi društveni pokret sa potencijalno dalekosežnim političkim posledicama.

Kako bi osvetlila složenost ovog trenutka, redakcija REUC-a sprovela je pet ekskluzivnih intervjua sa istaknutim ličnostima iz političkog, akademskog i analitičkog sektora Srbije. Njihova viđenja pružaju kritičan, objektivan i višeslojan pogled na aktuelnu eskalaciju, institucionalne izazove i međunarodnu dinamiku koja oblikuje savremenu političku stvarnost Srbije.

Intervjui

Novinar: Koji su najverovatniji scenariji razvoja situacije u narednim mesecima povodom političke krize u Srbiji?

Dušan Janjić – Osnivač i predsednik Izvršnog odbora Foruma za etničke odnose:

„Jedna opcija: Vlast će nastaviti sa podsticanjem besa međa nezdovoljnim građanima naročito među onima koji učestvuju u mirnim protestima. Cilj je da se podstakne povećanje broja “huliganskih ispada”, paljevina i brutalnog prebijanja, uključujući i policijsku torturu i tako zaustavi rast poverenja javnosti u student odnosno u aktere građanske pobune. Istovremeno, pojačavaće se propagiranje uverenja da je snažna država svedena na “monopol sile” vođena Vučićem jedina zaštita građana i Srbije. Tom cilju su usmereni već započeti “mirni marševi” pristalica vlasti, skandiranje “Aco Srbine” i zahtevi za vremenskim neograničenim mandatom Aleksandra Vučića. Domet ove opcije je kratkoročan. Reč je o “kupovina” vremnena do 2027 godine i kraja sadašnjeg mandata predsednika. Moguća je i nova rekonstrukcija vlade i uključivanje dale sadašnje opozcije a pod mantrom državnog jedinstva i spasa Srbije.

Problem s ovom opcijom je što ona ne rešava glavni problem: strukturalna destabilizacija Srbije i visok rizik eskalacije bezbednosne krize sve od unutrašnjih sukoba.  

Druga opcija zavisi od odgovora pobunjenih građana na naraslu represiju. Očekivana je njihova pojačana mobilizacija i unutrašnja koordinacija odnosno stvaranje saveza i sa političkim strankama. To bi trebalo da rezultira do isticanja jasnih političkih ponuda javnosti koja će se koncentrisati u već istaknute zahteva studenta, uključujući i Edikt, mantru “Stop mafiji! i zahteve za izbore.  Kratkoročan domet ove opcije je uspostavljanje novog političkog aktera – opštenarodnog pokreta sa većinskom podrškom  javnosti, onemogućavanje nastavka igre vlasti na “kupovinu vremena” i pridobijanje podrške međunarodnih aktera za mirnu tranziciju vlasti i izbore.„

Saša Radulović – predsednik političke stranke „Dosta je bilo“, bivši poslanik i ministar privrede u Vladi Republike Srbije:

„Vlast je povukla i svakodnevno vuče katastrofalno loše poteze i po sebe i po Srbiju. Jedini krivac za haos u zemlji je vlast. Umesto da ispuni pravedne zahteve studenata i objavi svu građevinsku, pravnu i finansijsku (tokovi novca) dokumentaciju u vezi sa tragedijom u Novom Sadu, vlast krije i falsifikuje dokumentaciju, krije se iza međudržavnog sporazuma i pokušava da zaštiti svoje ministre i svoju ogromnu korupciju. Jedini izlazak iz krize su republiki izbori.„

Prof. dr Zijad Bećirović -Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) – Ljubljana:

„Na aktuelnu situaciju u Srbiji ne može se gledati „crno-belo“, jer je mnogo kompleksnija. Najvažnije je da se Srbija vrati u normalno stanje. Najverovatniji razvoj je nastavak statusa quo uz povremene ustupke vlasti, dok će se opozicija boriti da održi momentum protesta. Međunarodni faktori (pre svega EU i SAD) igraće ključnu ulogu i od njih zavisi razvoj situacije. Za sada vlast u Srbiji ima međunarodnu podršku. Ulica ne može da menja presednika ili parlament, koji su izabrani na legalnim izborima. Protesti su počeli oko nadstrešnice koju sada više skoro niko i ne spominje, a izvitoperili su se u čistu politiku.„

Miroslav Aleksić – Predsednik Narodnog pokreta Srbije i narodni poslanik:

„Nezahvalno je prognozirati budući da se stvari zaista brzo odvijaju. Ipak, ono što mi se čini kao izvesno je to da se ova kriza ne može razrešiti bez izbora. Ljudi su opravdano nezadovoljni i besni, a vlast to vidi, pa i oni postaju represivniji. To može da bude opasno i zato i jesam poručio Aleksandru Vučiću da se zaustavi pre nego što još neko zbog njih strada.„

Novinar: Da li je moguće da se ipak raspišu izbori i šta mogu doneti?

Dusan Lj. Milenković – Politički konsultant:

„Svakako, vanredni izbori su uvek opcija, pogotovo u režimu Aleksandra Vučića koji je do sada četiri puta raspisivao vanredne parlamentarne izbore. Međutim, po prvi put deluje da bi izbori vodili promeni vlasti, što je razlog što Aleksandar Vučić još uvek beži od izbora.„

Dušan Janjić: „Vlast će nastavi sa raspisivanjem redovnih lokalnih izbora. Nastaviće da “nudi” vanredne parlamentarne izbore, uz uračunato njihovo prenošenje u narednu godinu. Mali su izgledi da će se za to naći saveznici u sadašnjoj političkoj opoziciji i u međunarodnoj zajednici. Kao i da će se održati u toku ove godine.

Uočljivo je da vlast odbija da organizuje vanredne predsedničke i loklane izbore, koji se uobičajeno odvijaju u istom terminu. Razlog je jasan: u sadašnjim  uslovima vladajuća koalicija bi doživela ubedljiv poraz.  U realnosti, bez uspostavljanja uslova za politički dogovor vlasti, opozicije i pobunjenih građana o uslovima za izbore, nisu mogući izbori.„

Saša Radulović: „Očekujem da će vlast raspisati izbore za kraj ove godine. Predizbornu kampanju su već počeli: najavili su preveremeno povećanje minimalca i penzija, ponovo će da se bore protiv previsokih trgovinskih marži i sve druge akcije iz njihovog predizbornog arsenala za svake izbore. Vlast ima ogroman problem sa protestima. Svi koji bi sarađivali sa vlašću su se povukli i čekaju. Ekonomija je u padu. Vlast može da izgubi i EKSPO, a to im je verovatno najveći koruptivni projekat do sada posle „Beograda na vodi“ koji još uvek traje i korupcije na svim infrastrukturnim projektima.„

Prof. dr Zijad Bećirović: „Moguće je, iako raspisivanje izbora obično zavisi od nekoliko faktora: političkog pritiska, unutrašnje stabilnosti aktuelne vlasti, međunarodnog konteksta i procene vlasti da li im izbori mogu doneti još jači legitimitet. Ključno pitanje je tajming – vlasti obično raspisuju izbore kada procene da mogu dobiti najviše, dok opozicija priželjkuje izbore u trenutku kada vlast pokazuje slabosti. U ovom trenutku prema dostupnim istraživanjima ponovo bi pobedu odnela Srpska napredna stranka (SNS). Zanimljiv je fenomen, da su studentski protesti dodatno marginalizovali opoziciju. Možda je pragmatičnije da Vučić raspiše vanredne izbore ali ničim nije primoran. Trenutno na ulicama nema više od desetak hiljada agresivnih demonstranata i da li jedna država od 6-7 miliona stanovnika treba da kapitulira pred njima ne bi bilo dobar signal i za ostale zemlje u regionu. Niko i ne spominje mogućnost šta će se desiti ako zaista dođe do vanrednih izbora i ako ih opozicija opet izgubi? Onda bi to bio najopasniji scenarij i uvod u potencijalni građanski rat. Naročito u Vojvodini gdje već se ocrtava front na kom su na jednoj strani imamo SNS, mađarsku manjinu i izbeglice iz Krajine, a na drugoj strani su stari autonomaši, Hrvati i jedan deo manjina.„

Miroslav Aleksić: „Izbori će se svakako raspisati i desiti samo je pitanje u kom tačno trenutku. Bez obzira na to, mi se za njih spremamo kako bismo bili spremni kada se raspišu. Budući da aktuelna vlast nije pokazala ni trunku volje da se reši aktuelna kriza i da se ispune legitimni zahtevi studenata i građana, jedino trenutno rešenje jesu vanredni parlamentarni izbori. Ja sam to rekao još u aprilu kada je to postalo izvesno. Vučićevo oklevanje da raspiše izbore, iako ih je ranije sam nudio, samo pokazuje kolika je kukavica i pogoršava već postojeću krizu u Srbiji.„

Novinar: Kako vidite reakciju institucija na studentske proteste i zahteve za odgovornost?

Dusan Lj. Milenković: „Ako me pitate za posledniih mesec dana, očigledno je povećanje represije i nasilja, što čak nije izazvano povećanjem inteziteta sa strane protestanata, već deluje kao promišljena odluka režima. Ono što nije jasno je cilj takve odluke, jer ako su mislili da će zaplašiti građane mislim da baš ne razumeju istorijski trenutak.„

Dušan Janjić: „Vlast je svesna da ispunjavanje studentskih zahteva znači njen odlazak. Zbog toga pokušava sve što je u njenoj moći da odluži ispunjavanje zahteva i istovremeno da marginaliazuje uticaj studenta.„

Saša Radulović: „Srbija očigledno više nema institucije. Svaka vlast ih je urušavala do sada i radila na tome da ih podvedu pod partijsku kontrolu, i crvena 90-tih i žuta posle 5.oktobra, ali ova crna vlast je daleko najdalje otišla u tome. Potpuno nesposobni, a poslušni ljudi, ljudi bez životnog i radnog iskustva, su postavljeni na najodgovornija mesta u državi.“

Prof. dr Zijad Bećirović: „Reakcija institucija u Srbiji oscilira između pojedinih ustupaka i sve izraženijeg nasilja na ulicama gradova u Srbiji. Vlada se oglašava navodeći da je ispunila zahteve, ali bi mogla daleko više uraditi na suštinskim promenama i/ili istragama. Nažalost, dijalog je minimalan, a nasilje sve izraženije — što dodatno izaziva i podgrejava napetosti. 

Studenti, profesori i građanski sektor traže transparentnost, pravdu i odgovornost — a institucionalna inertnost mora prerasti u intenzivan odgovor institucija i dovesti do temeljite preobrazbe države i društva.„

Miroslav Aleksić: „Rekao bih da ta reakcija izostaje još od 1. novembra, a i kada je bilo nekakve reakcije ona je bila sramna i usmerena protiv građana koji imaju pravo na mirno okupljanje i iznošenje svojih zahteva. Podsetiću vas da su i dalje u pritvoru neki od aktivista i članova opozicionih stranaka samo zato što su učestvovali u protestima. Kriminalizovane policijske jedinice, kao i paravojne i parapolicijske formacije privode, tuku i kidnapuju studente i građane po ulicama. Tako su i studente Fakulteta političkih nauka i omladince NPS Nikolinu i Stevana maltretirali i pretili im u garaži zgrade Vlade Republike Srbije. Povodom toga ćemo predati krivičnu prijavu, tako da ćemo i tu videti hoće li biti adekvatne reakcije institucija. A za sve ove mesece još uvek niko nije odgovarao za pad nadstrešnice i ubistvo 16 ljudi i dece. To dovoljno govori o institucijama u našoj zemlji.„

Novinar: Kako komentarišete tvrdnje da pojedine nevladine organizacije, uz podršku EU, pokušavaju da destabilizuju vlast u Srbiji?

Dusan Lj. Milenković: „Besmisleno ponavljanje iste skripte što pokazuje koliko režim nema trunku kreativnosti.„

Dušan Janjić: „To je delimično izraz političke trauma i frustracija vodećih ljudi u sadašnjoj vlasti sa Petim oktobrom 2000 godine i tadašnjih organizacija civilnog društva. Istovremeno, to joj je izgovor za tvrdnje o “obojenoj revoluciji” i “zaveri za uklanjanje s vlasti Vučića”.„

Saša Radulović: „Vlast ima punu podršku EU. Vlast već 12 godina vodi “EU nema alternativu” politiku. Unutar EU, država koja je praktično jedina zainteresovana za Balkan, je Nemačka i politika EU je praktično politika Nemačke na Balkanu. Vlast je 12 godina poslušna prema EU. Niko drugi ne bi bio u stanju da za interese EU učini ovo što je učinila ova vlast: da uništi poziciju Srbije na Kosovu i Metohiji, da sve, a ne dobije ništa, da da litijum, da usvoji i usvaja štetne zakone, da Srbija ćutke gleda ka tragikomičnim radnjama nemačkog grašania Šmita koji pravi haos u BiH i Republici Srpskoj, da kupuje Rafale za skoro 3 milijarde evra. Da EU menja sigurnu vlast za nesigurne studente, to nema nikakvog smisla.„

Prof. dr Zijad Bećirović: „Takve tvrdnje se obično pojavljuju u politički napetim situacijama. Dešavanja u Srbiji i uopšte u regionu imaju ulogu i/ili primese stranog faktora i to nije ništa novo. Srbija je poprište delovanja stranih bezbednosno-obaveštajnih agencija. To nije nikakva tajna. Deo NVO organizacija se finansira iz inostranstva i tu Srbija nije izuzetak. U Srbiji je sve poprimilo političku dimenziju pa i NVO sektor. Tvrdnje da NVO destabilizuju vlast uz pomoć EU više govore o unutrašnjem političkom diskursu i strategiji vlasti da se zaštiti od kritike nego o stvarnoj nameri ili mogućnosti nevladinog sektora da izazove destabilizaciju. Njihova realna moć je ograničena, ali njihov glas u javnosti može doprineti osvešćivanju problema – što svaka vlast nerado prihvata. Iskustva iz drugih država pokazala su da se u obojenim revolucijama finansiranje  odvija preko NVO.„

Miroslav Aleksić: „Nije to ništa novo. Aktuelna vlast već godinama pokušava da pronađe krivce u drugima za sve svoje neuspehe, pogrešne odluke, korupciju i kriminal. Ne shvataju da oni sami destabilizuju i uništavaju Srbiju, ili još gore, shvataju ali im to ne smeta. Aleksandar Vučić je još tokom protesta Srbija protiv nasilja 2023. godine iznosio nekakve tvrdnje kako se iz Nemačke finansiraju protesti, a onda je ove godine crtao po tabli kako se sprema nekakva obojena revolucija. Ako zaista postoji tako ozbiljna pretnja po državu zašto institucije nisu uradile ništa po tom pitanju? Gde je istraga i gde su dokazi? Kakva je to država u kojoj predsednik države javno govori o tome da neko sa strane radi protiv Srbije, a onda se sve završi samo na tabloidnom izveštavanju provladinih medija? Jasno je da to ničemu drugom nije ni služilo.„

Novinar: Koje organizacije su najaktivnije u ovom kontekstu i da li postoji transparentnost u njihovom finansiranju?

Dusan Lj. Milenković: „Osim studentskog pokreta svi ostali akteri su patuljci u ovom procesu tako da njihovo finansiranje nije relevantno, dok studenti veoma javno i transparentno objavljuju sve opcije za finansiranje njihovog pokreta i prihoduju ubedljivo najviše sredstava od građana.“

Dušan Janjić: „Aktivnih NGO ima na strani pobunjenih garđana posebno uz studentski pokret. Međutim, po broju i visini budžeta brojnije su i  jače Vladine nevladine organizacije (GONGO) koje su u ulozi srevisa vlasti.“ 

Saša Radulović: „I pored konstantnih pokušaja da razni proglasi, buđenja, svitanja preuzmu proteste, studenti su se do sada uspešno branili i odbranili.“

Prof. dr Zijad Bećirović: „Najčešće pomenute organizacije u ovom kontekstu su upravo one koje se bave vladavinom prava, slobodom medija i borbom protiv korupcije – dakle oblastima u kojima i sama EU u svojim izveštajima redovno kritikuje vlast u Srbiji. Kao što je opšte poznato tu se spominju: CRTA, BIRN Srbija, Transparentnost Srbija, YUCOM, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Fond za humanitarno pravo, Nezavisna udruženja novinara (NUNS, NDNV) i druge organizacije. Transparentnost finansiranja se uvek može problematizovati. Državne institucije i nevladine organizacije (NVO) treba da se takmiče u transparentnosti kada je reč o trošenju sredstava. Istovremeno premalo se uopšte govori o netransparentnim tokovima novca. Imamo situacije ping ponga, da vlast prebacuje odgovornost na NVO sektor, koji takođe nemilosrdno uzvraća vlasti.

Manjkavost zakona o NVO, kojeg je donela DOS-ova vlast omogućava da NVO organizacija ukoliko prestane sa radom do kraja kalendarske godine nije obavezna podnositi izveštaje državi i to otvara mogućnost za stvaranje satelitskih NVO i dovodi u pitanje njihovu transparentnost. To se mora popraviti odnosno doneti drugačija zakonska rešenja.„

Miroslav Aleksić: „Ovo je pitanje za nadležne institucije, a ne za mene. Problem kod nas je u tome što je poverenje u rad institucija na toliko niskom nivou, zato što se pravda selektivno deli, da niko i ne veruje da će išta biti ispitano u skladu sa zakonom.„

Novinar: Da li trenutna politička nestabilnost može uticati na planiranu posetu predsednika Vučića Kini u septembru?

Dušan Janjić: „Ova poseta je potrebnija Vučiću nego Kini. Do dolaganja posete može doći samo odlukom Kine. To je, pak, malo verovatno.„

Saša Radulović: „Ne. Ova vlast se duboko investirala u odnose sa Kinom. Svaki infrastukturni projekat koji se radi, radi se preko međudržavnog sporazuma. Svaki kilometar puta nas košta tri puta više nego što bi trebalo. Novac se očigledno „prebija“ van zemlje.„

Prof. dr Zijad Bećirović: „Politička nestabilnost u Srbiji svakako može imati određeni uticaj na međunarodne aktivnosti. Trenutna politička nestabilnost ne mora automatski ugroziti posetu – naprotiv, Vučić bi mogao da je iskoristi kao demonstraciju stabilnosti i međunarodne podrške. Jedino bi u slučaju ozbiljne eskalacije krize kod kuće poseta bi mogla biti odložena ili preformatirana što je malo verovatno.“

Miroslav Aleksić: „Verujem da će, kao i do sada, pored dodatnih zaduživanja Vučić iskoristiti tu posetu da se predstavi kao veliki državnik i vešt diplomata koji sa svim velikim silama ima dobre odnose. Tako da pretpostavljam da će do te posete svakako doći.„

Novinar: Da li bi eventualno odlaganje ili otkazivanje posete bilo politički štetno za Vučića na domaćem planu?

Dusan Lj. Milenković: „Svaki politički događaj koji pokazuje novu ranjivost jeste najveći udarac za autokrate poput njega, kao onomad kada je on hitno vraćen iz SAD-a. Ovo je argument u prilog očekivanju da će Vučić sve uraditi da se ta poseta ostvari.„

Dušan Janjić: „Nesumnjivo. Kao i fijasko Vučića u SAD-u tako bi eventualno odlaganje ove posete bilo štetno po već poljuljano samopouzdanje Vučića i poverenja građana u njega.“ 

Saša Radulović: „Ne posebno. Ali bi izgubio predizborni spot.„

Prof. dr Zijad Bećirović: „Otkazivanje ili odgađanje posete Kini ne bi bilo dobro, jer je dug red u čekaonici za susret sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Srbija treba da iskoristi tu šansu, jer su protesti već dodatno udaljili Srbiju od EU. Kina je uz EU zaista najveći ekonomski partner Srbije i upravo je to faktor koji čini ovu zemlju nezavisniju od svih ostalih. I to partnerstvo će tek trebati Srbiji, jer EU zasada nema nikakve namere da nešto više učini u vezi članstva Srbije u EU.„

Miroslav Aleksić: „Verujem da prosečan čovek ovde u Srbiji trenutno ima mnogo veće probleme sa kojima se suočava svakog dana i da mu odlazak ili ne odlazak Vučića u Peking ne predstavlja neku značajnu razliku. Osim što će, na našu žalost, verovatno svako od nas biti još zaduženiji.„

Novinar: Kako bi međunarodna zajednica interpretirala Vučićevu odluku da putuje u trenutku unutrašnjih nemira?

Dusan Lj. Milenković: „Mislim da mu je u ovom istorijskom trenutku reakcija međunarodne zajednice na put u Kinu najmanji problem.„

Dušan Janjić: „Svaki od međunarodnih aktera gradi i gradiće odnos prema toj odluci iz perspektive Vučićeveg integriteta i kredibiliteta u ispunjavnju preuzetih obaveza.„

Saša Radulović: „Termin “međunarodna zajednica” se do sada odnosila na kolektivni zapad. Kolektivnog zapada više nema. Rasturila ga je SAD i krenula svojim putem. Tri stvari u vezi sa politikom SAD-a koje su važne za nas u Srbiji i celom našem regionu:

1. SAD-u više ne treba EU i njihov cilj je da rasture EU i da se stanje vrati na stanje pre EU: mnogo država na zapadu Evrope.

2. SAD-u treba strateški dogovor sa Rusijom.

3. Glavni protivnik SAD-a je Kina. Kina ih je pobedila u igri globalnog, korporativnog kapitalizma i zato moraju da menjaju igru. Zbog toga i ove prve dve tačke.

Srbija bi morala da što pre napusti politiku „EU nema alternativu“ i da traži svoje mesto u strateškom dogovoru SAD-a i Rusije. To je jako teško ako si se mnogo upetljao sa Kinom.„

Prof. dr Zijad Bećirović: „Međunarodna zajednica Vučićevu odluku da putuje u Kinu u aktuelnoj situaciji tumači na različite načine. Poseta je već najavljena kao velika, važna i uspešna  (sastanci visokog nivoa, ugovori, podrška Kine), međunarodna zajednica bi je mogla posmatrati kao Vučićev pokušaj da se dodatno legitimiše spolja i da balansira unutrašnje napetosti. Realno, međunarodna zajednica se bavi važnijim i gorećim svetskim pitanjima. Peking će verovatno tumačiti posetu kao znak da Vučić uprkos unutrašnjim napetostima stavlja prioritet na odnose sa njom. To bi za njih bio dokaz njegove lojalnosti i pouzdanosti. Kina je i u državama EU veliki investitor npr. u Mađarskoj je najveći investitor Kina, zato Srbija ne treba da se stidi svojih partnerskih pa i bratskih odnosa sa Kinom. Pogledajte koliki značaj odnosima sa Kinom pridaje američki predsjednik Donald Trump.“ 

Miroslav Aleksić: „Međunarodna zajednica je imala dosta prilika da reaguje, pa opet nije, tako da ne verujem da će i ovog puta biti nešto drugačije. Kako oni to privatno interpretiraju ja to zaista ne znam i ne usuđujem se da nagađam. U svakom slučaju, mi ćemo nastaviti da obaveštavamo međunarodnu zajednicu o svemu što se dešava u Srbiji zato što smatramo da je važno da imaju sve informacije i da znaju pravo stanje stvari, a ne samo ono što im aktuelna vlast prezentuje kao istinu. Ipak, ne gajim nikakvu iluziju oko toga da će nam stranci pomoći i voditi naše bitke, ali ne moraju makar ni da učestvuju u prividu toga da je ovo u Srbiji demokratija i da smo na putu ka EU.„

Novinar: Gospodine Aleksiću, da li je EU reagovala na Vaše otvoreno pismo o kršenju ljudskih prava u Srbiji i kako?

Miroslav Aleksić: „To pismo sam uputio i diplomatskim predstavnicima međunarodne zajednice ovde u Srbiji, ali i zvaničnicima EU. Glavni fokus u pismu je na tome kroz šta sve prolaze studenti i građani koji protestuju u Srbiji i bore se za bolju državu. Posebno kroz šta su prošli Stevan i Nikolina, kojoj je komandant Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata Marko Kričak pretio čak i silovanjem. Pristigli su neki odgovori na pismo, ali bez nekakve značajne reakcije. Ipak, budući da je Republika Srbija država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, smatram da je na EU da učini sve da se garantuje bezbednost ovim mladim ljudima i svim ostalim građanima Republike Srbije i da se ne ćuti na ovako očigledno i masovno kršenje ljudskih prava.„