Izvor: Politico
By Elisa Braun and Mari Eccles
Evropski sud danas donosi odluku koja bi mogla imati dalekosežne posledice po transparentnost institucija EU. U centru pažnje je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, koja se suočava sa pravnim izazovom zbog odbijanja da objavi sadržaj svojih tekstualnih poruka sa Albertom Bourlom, izvršnim direktorom kompanije Fajzer (Pfizer), u vezi sa multimilijarderskim ugovorom o vakcinama.
Pravni i politički rizici
Odluka suda mogla bi da definiše da li su tekstualne poruke zvaničnih predstavnika EU dokumenta koja podležu pravilima transparentnosti. Dok aktivisti i pravni stručnjaci insistiraju da bi takva komunikacija trebalo da bude dostupna javnosti, Komisija tvrdi suprotno.
Fon der Lejen je lično odobrila najveći ugovor o vakcinama u istoriji EU, vredan milijarde evra, dok istovremeno predvodi instituciju koja je zadužena za sprovođenje evropskih zakona o transparentnosti i odgovornosti. Ukoliko sud presudi protiv nje, to bi moglo da posluži kao političko oružje za njene kritičare i dodatno naruši poverenje u njeno liderstvo.
Sporne poruke i reakcije
Postojanje poruka otkriveno je u intervjuu za New York Times u aprilu 2021. godine, kada je Bourla opisao njihovu komunikaciju kao ključnu za postizanje dogovora o nabavci 1,8 milijardi doza Pfizer-BioNTech vakcine. Evropski ombudsman je 2022. godine ocenio da je Komisija propustila da pretraži i objavi poruke, što je označeno kao maladministracija.
Bivša evropska ombudsmanka Emily O’Reilly kritikovala je fon der Lejen zbog nedostatka transparentnosti, ocenjujući da je njena administracija nazadovala u pogledu otvorenosti prema javnosti.
Ako sud presudi protiv Komisije, to bi moglo da postavi novi standard transparentnosti u EU i primora institucije da redefinišu način na koji komuniciraju sa industrijskim liderima. S druge strane, ako presuda bude u korist von der Leyen, to bi moglo da potvrdi stav Komisije da tekstualne poruke nisu zvanični dokumenti.
Bez obzira na ishod, slučaj „Pfizergate“ ostaje važan test za evropske institucije, a njegov ishod će oblikovati buduće odnose između politike, industrije i javnosti.
