Evropa na raskrsnici: Nemačka blokira sankcije protiv Izraela zbog humanitarne krize u Gazi

Izvor: dpa

Brisel, 30. jul 2025 – Predlog Evropske komisije da se Izrael sankcioniše zbog ograničenog pristupa humanitarne pomoći Pojasu Gaze naišao je na ozbiljnu blokadu – predvođenu Nemačkom i još nekoliko država članica Evropske unije.

U dokumentu koji je prosleđen stalnim predstavnicima, Komisija je preporučila isključenje Tel Aviva iz istraživačkog programa Horizont Evrope, čime bi izraelska tehnološka preduzeća mogla da pretrpe milionske gubitke. Cilj: pritisak na izraelske vlasti da povećaju protok pomoći ka palestinskom stanovništvu.

Humanitarni prolazi – pomak ili taktika?

Pojas Gaze i dalje ostaje gotovo hermetički zatvoren – sa izraelskom vojskom koja kontroliše većinu pristupnih tačaka. Iako je izraelska strana tokom vikenda otvorila dodatne kanale, u sredu je prešlo oko 220 kamiona, što Brisel ocenjuje kao „nedovoljno za obuzdavanje eskalirajuće humanitarne katastrofe“.

Odluka pod evropskim pritiskom

U Savetu EU potrebna je kvalifikovana većina – najmanje 15 od 27 zemalja članica koje zajedno predstavljaju 65% populacije Unije – da bi se sankcije usvojile. U tom balansu moći, ključnu ulogu igraju Nemačka i Italija.

Prema diplomatskim izvorima, Nemačka se zalaže za dodatnu analizu, uz obrazloženje da bi sankcije mogle narušiti potencijalni dijalog sa izraelskim vlastima. Sličan stav zauzelo je još nekoliko delegacija, iako je većina zemalja, uključujući Francusku, Španiju, Irsku, Belgiju, Češku, Sloveniju i Luksemburg, izrazila spremnost da podrži predlog Komisije.

Diplomatija u pokretu

U pozadini glasanja, izraelski mediji navode da bi vlada u Tel Avivu mogla da ponudi dodatne ustupke, nastojeći da preduhitri sankcije. Ove mogućnosti biće direktno razmatrane tokom posete ministra spoljnih poslova Nemačke, Johana Vadefula, koji će u četvrtak boraviti u regionu.

Dok Evropska komisija insistira na principima humanosti i odgovornosti, jasno je da politička realnost – posebno kada je reč o Nemačkoj – ne dozvoljava brzu odluku. Pitanje koje ostaje jeste: da li EU može ujedinjeno reagovati kada su u pitanju osnovna ljudska prava, čak i ako to znači suočavanje sa bliskim saveznicima?