Ovogodišnja dobitnica DW nagrade za slobodu govora je Tamar Kintsurašvili, gruzijska novinarka i zagovornica medijskih prava. Kao izvršna direktorka Media Development Foundation-a i glavna urednica platforme za proveru činjenica Myth Detector, predvodila je borbu protiv dezinformacija i pritisaka na medije u Gruziji.
Njen rad je od ključne važnosti za odbranu medijskih sloboda, demokratije i istine, posebno u vreme kada Gruzija trpi sve veći autoritarni pritisak. Kintsurašvili će dobiti nagradu na Globalnom medijskom forumu u Bonu 7. jula 2025.
Tamar Kintsurašvili predvodi programe medijske pismenosti za mlade i nastavnike i članica je Deutsche Welle Akademie Media and Information Literacy Experts Network (MILEN) i nominacionog komiteta UNESCO MIL Alliance-a.
U ekskluzivnom intervjuu, Kintsurašvili govori o rastućim pretnjama slobodi medija u Gruziji, borbi protiv dezinformacija i hitnoj potrebi za nezavisnim novinarstvom.
Ona ističe opadanje Gruzije na listi medijskih sloboda, vladinu represiju nad medijima i uspon autoritarnog zakonodavstva koje podseća na ruske modele. Upozorava da autokrate koriste manipulaciju informacijama kako bi održale vlast, zbog čega su medijska pismenost i proveravanje činjenica ključni alati u odbrani demokratije.
Intervju
Novinar: Dobitnica ste nagrade Dojče velea za slobodu govora. Kako ste postali kandidat i zahvaljujući čemu ste dobili tu nagradu?
Tamar Kintsurašvili: „Pitanje o procesu selekcije najbolje je postaviti Deutsche Welle-u. Bio je to emotivan trenutak kada sam saznala da sam izabrana za dobitnicu DW Freedom of Speech Award 2025. Zaista mi je čast što tako ugledna i kredibilna medijska organizacija prepoznaje moj rad kao izvršne direktorke Media Development Foundation-a i glavne urednice portala Myth Detector u Gruziji. Naša borba protiv dezinformacija i podizanje nivoa medijske pismenosti u Gruziji osigurava da javnost dobije kvalitetne informacije. U ovim kritičnim trenucima za našu zemlju, ova nagrada je podstrek za mene i moj tim da nastavimo borbu za sigurnije medijsko okruženje i bolju Gruziju.“
Novinar: S obzirom na to da dolazite iz Gruzije, gde protesti još uvek traju, koliko je važno podizati glas objektivnosti u Gruziji, ali i u drugim zemljama koje imaju slične probleme?
Tamar Kintsurašvili: „Kao novinarka i osnivačica nevladine organizacije usmerene na osnovna ljudska prava, jačanje otpornosti društva i jednakost, trudimo se da zaštitimo medijski ekosistem od štetnih informacija, istovremeno osnažujući građane pouzdanim podacima koji su ključni za demokratsko društvo.
Informacija je moć, a ljudi donose odluke na osnovu informacija koje primaju. Zato autokrate pokušavaju da dominiraju informacijama i koriste ih kao oružje da bi zadržali vlast. Demokratija predstavlja pretnju autokratama i neprijateljskim državama koje kontrolišu 20% teritorije Gruzije.
S jedne strane, suočavamo se sa domaćom propagandom i dezinformacijama, a s druge strane, sa stranim manipulacijama informacijama i mešanjem u unutrašnja pitanja. Naša misija je da zaštitimo demokratski prostor od zagađenja informacijama kroz istraživanja dezinformacija, analizu rodno zasnovanih manipulacija, zagovaranje medijskih prava i inicijative za medijsku pismenost.“
Novinar: Kakvo je trenutno stanje slobode govora i medijskih sloboda u Gruziji, ali i u zemljama s kojima sarađujete ili ih pratite kroz profesionalni rad?
Tamar Kintsurašvili: „Press Freedom Index Reportera bez granica pokazuje da je Gruzija pala sa 103. na 114. mesto u 2025. godini.
Parlament Gruzije nastavlja da usvaja zakone koji ograničavaju slobodu medija, uključujući izmenjeni zakon o stranom uticaju, koji ugrožava rad medijskih organizacija koje primaju sredstva iz inostranstva.
Ovo pogoršanje u rangiranju ukazuje na zabrinjavajući porast fizičkog nasilja nad novinarima i sistemsku nekažnjivost počinilaca. Napadi na opozicione političare, predstavnike civilnog društva i aktiviste, kao i medijske radnike, postali su učestali, naročito tokom protesta. Amnesty International je izrazio zabrinutost zbog hapšenja novinarke Mzije Amaglobeli, sumnjajući da su motivi politički obojeni.“
Novinar: U kojoj meri je evropsko društvo podeljeno oko aktuelnih geopolitičkih pitanja i koliko takva podela može ugroziti demokratiju?
Tamar Kintsurašvili: „Nažalost, vidimo da se anti-demokratski i anti-ljudskopravni zakoni pojavljuju čak i u zemljama EU. Nedavno je Mađarska usvojila zakon o stranim agentima, koji jako podseća na zakon u Rusiji. Gruzijska vlada često koristi podele u zapadnim društvima kao opravdanje za svoje anti-demokratske poteze.
Mađarski premijer Viktor Orban postao je model ‘dobrog Zapada’ kojem Gruzija treba da teži, dok se antidemokratske akcije pravdaju sličnim primerima iz EU. Koncept ‘Orbanizacije Gruzije’ oslikava zabrinjavajući trend ka autokratskoj vladavini, gde političke elite koriste kulturne ratove za očuvanje vlasti, čime direktno ugrožavaju demokratiju. Zbog toga EU mora dosledno braniti demokratske vrednosti.“
Novinar: Evropska unija predlaže dodatne zakone o slobodi medija. Kakve mere je potrebno sprovesti da bi sloboda izražavanja postala standard u zemljama koje je nemaju?
Tamar Kintsurašvili: „Gruzija ima progresivno zakonodavstvo o slobodi izražavanja, koje je usvojeno nakon Ruže revolucije, ali zakon sam po sebi nije dovoljan ako ne postoji nezavisno sudstvo koje štiti te slobode.
Dodatno, sloboda izražavanja je postala složenija zbog tehnološkog napretka, jer svako može kreirati i širiti medijski sadržaj bez profesionalnih standarda. Ova situacija donosi izazove u moderiranju sadržaja na platformama u skladu sa EU Digital Services Act (DSA). Zbog toga je ključno sprovesti sveobuhvatan pristup i doslednu primenu DSA.“
Novinar: Može li novinarstvo preživeti u eri lažnih informacija na društvenim mrežama i kako mediji mogu povratiti poverenje javnosti?
Tamar Kintsurašvili: „U demokratiji su kredibilne platforme i tačne informacije od ključnog značaja, jer građani donose odluke na osnovu dostupnih informacija.
Kada nastupi sumnja i nepoverenje—kada ljudi veruju da svi lažu—najviše profitiraju neprijateljski akteri koji šire informacioni haos kako bi ostvarili svoje političke ciljeve.
Dok su neke platforme, poput META-e, značajno investirale u moderaciju sadržaja, političke promene u SAD dovele su do toga da čak i META kritikuje EU regulative. Zbog toga je EU ključna u sprovođenju Digital Services Act-a i podršci nezavisnim organizacijama za proveru činjenica.
Takođe, neophodno je podržati medije od javnog interesa, naročito sada kada smanjenje američkog finansiranja ozbiljno ugrožava rad mnogih medijskih organizacija širom sveta.“
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.