Cene gasa u Evropi udvostručene od početka godine

Cene prirodnog gasa u Evropi su od početka godine porasle za oko 120 odsto, a uz nizak nivo zaliha u skladištima i rizike od poremećaja u snabdevanju evropsko tržište bi moglo da bude pod dodatnim pritiskom pred zimu.

Još jedan toplotni talas i rekordne temperature povećavaju potražnju za električnom energijom, a smanjenu proizvodnju u nuklearnim i hidroelektranama morale su da nadoknade elektrane na gas, baš u vreme kada bi skladišta gasa trebalo da se pune, piše briselski portal Juronjuz.

Pritisak se već odražava na veleprodajne cene gasa. Evropska referentna cena gasa, na holandskom tržištu TTF, porasla je za oko 120 odsto od početka godine, dostigavši oko 63,7 evra po megavat-satu 18. avgusta.

Cene gasa su i dalje znatno ispod rekordnih 350 evra po megavat-satu, dostignutih tokom energetske krize 2022. posle ruske invazije na Ukrajinu, ali evropske zemlje ulaze u period punjenja skladišta sa zalihama ispod uobičajenog nivoa za ovo doba godine.

Rast cena se dešava u nezgodnom trenutku, tokom leta kada se skladišta gasa uobičajeno pune kako bi se obezbedile dovoljne zalihe pred početak sezone grejanja i povećane potrošnje domaćinstava.

Na obnavljanje zaliha dodatno je uticalo i niz poremećaja, od zatvaranja Ormuškog moreuza do ograničenog rada nuklearnih i hidroelektrana zbog suše i visokih temperatura.

Evropska skladišta gasa su na početku avgusta bila popunjena samo oko 57 odsto, što je najniži nivo za ovo doba godine.

Prema pravilima EU, skladišta treba da budu popunjena najmanje 90 odsto kapaciteta, ali se članicama dozvoljava fleksibilnost da taj cilj dostignu između 1. oktobra i 1. decembra, uz mogućnost dodatnog odstupanja u slučaju otežanih tržišnih uslova.

Evropa je u odnosu na 2021. smanjila potrošnju gasa za otprilike 15 do 20 odsto, povećan je udeo obnovljivih izvora energije, dok su toplotne pume delom zamenile grejanje na gas. Istovremeno je povećano snabdevanje tečnim prirodnim gasom, zbog čega su potpune fizičke nestašice danas mnogo manje verovatne.

Međutim, iako je smanjenje potrošnje povećalo otpornost Evrope, ona nije u potpunosti zaštićena od vremenskih uslova, pa su skladišta gasa posebno važna u periodima neuobičajeno hladnog vremena kada naglo raste potražnja.

Juronjuz ističe i da poskupljenje gasa predstavlja rizik za inflaciju u evrozoni, a time i monentarnu politiku Evropske centralne banke.

Prema procenama Oksford ekonomiksa, inflacija u evrozoni mogla bi u drugoj polovini 2026. biti bliža 3,5 odsto, u odnosu na nešto više od tri odsto prema ranijoj prognozi.