Budžet EU za 2028–2034: Vizija za snažniju, otporniju i demokratski utemeljenu Evropu

Brisel, 16. jul 2025 — Evropska komisija je predstavila predlog novog Višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF) za period od 2028. do 2034. godine, u iznosu od gotovo 2 biliona evra, što predstavlja 1,26% bruto nacionalnog dohotka EU. Ovaj budžet, kako navodi Komisija, ima za cilj da „omogući Evropi da oblikuje sopstvenu sudbinu“ u vremenu geopolitičke nestabilnosti, klimatskih izazova i rastućih bezbednosnih rizika.

„Naš novi dugoročni budžet pomoći će da zaštitimo evropske građane, ojačamo evropski društveni model i učinimo da evropska industrija procveta,“ izjavila je predsednica Komisije Ursula von der Leyen. „U vremenu globalne neizvesnosti, budžet je naš najvažniji alat za očuvanje mira, prosperiteta i vrednosti koje nas definišu.“

Strateški prioriteti: od lokalnog razvoja do globalne konkurentnosti

Predlog budžeta obuhvata šest ključnih oblasti:

• Investiranje u ljude, države članice i regione
• Podsticanje obrazovanja i demokratskih vrednosti
• Jačanje konkurentnosti kroz inovacije i istraživanja
• Zaštita građana i izgradnja otpornosti
• Bezbednost i odbrana
• Globalna partnerstva i proširenje

U središtu budžeta nalazi se koncept Nacionalnih i Regionalnih planova partnerstva, koji integrišu sve relevantne fondove u jedinstvenu strategiju po državama članicama. Ovi planovi će se kreirati u saradnji sa lokalnim zajednicama, civilnim društvom i relevantnim institucijama, uz obavezne minimalne iznose za manje razvijene regione.

„Jedan plan po državi, koji objedinjuje podršku radnicima, farmerima, gradovima i ruralnim oblastima, predstavlja najefikasniji način da evropski novac donese stvarne promene,“ navodi se u saopštenju Komisije.

Demokratska participacija: građani oblikuju budžet

Pre nego što je predlog formalizovan, Komisija je organizovala Evropski panel građana pod nazivom „Budžet dostojan naših ambicija“. Tokom prve polovine 2025. godine, građani su izneli 23 preporuke, od kojih su mnoge direktno integrisane u finalni predlog.

Panel je posebno istakao potrebu za većim ulaganjima u obrazovanje, medijske slobode, kulturnu raznolikost i zaštitu demokratskih vrednosti. U tom duhu, budžet predviđa jačanje programa Erasmus+ i pokretanje novog programa AgoraEU, koji će podržavati civilno društvo, medije i umetničku slobodu.

Konkurentnost i inovacije: evropski odgovor na globalne izazove

U okviru budžeta predviđen je Evropski fond za konkurentnost, vredan 409 milijardi evra, koji će investirati u strateške tehnologije — od digitalne tranzicije do odbrambene industrije i svemira. Pored toga, program Horizon Europe dobija dodatnih 175 milijardi evra za finansiranje vrhunskih istraživačkih projekata.

„Ovo je budžet koji ne samo da reaguje na krize, već ih predviđa i oblikuje odgovore unapred,“ izjavio je komesar za budžet Johannes Hahn. „Ulaganjem u inovacije, zdravstvo, bezbednost i obrazovanje, gradimo Evropu koja je spremna za budućnost.“

Bezbednost, migracije i otpornost

Budžet predviđa 74 milijarde evra za upravljanje migracijama, što je trostruko više nego u prethodnom MFF-u. Sredstva će se koristiti za jačanje spoljnjih granica, unapređenje kapaciteta graničnih službi i implementaciju Pakta o migracijama i azilu.

Takođe, predviđen je mehanizam za krizne situacije sa kapacitetom od 400 milijardi evra u zajmovima, koji će se aktivirati u slučaju ozbiljnih kriza. Ova sredstva će biti dostupna državama članicama za hitne intervencije, oporavak i prevenciju.

Globalna uloga i proširenje

U okviru spoljne politike, budžet predviđa 200 milijardi evra za instrument Globalna Evropa, sa dodatnih 100 milijardi evra za podršku Ukrajini. Ova sredstva će omogućiti EU da zadrži stratešku prisutnost u susedstvu i da podrži zemlje kandidate u procesu pristupanja.

„Budžet mora da reflektuje našu odgovornost prema svetu — od podrške Ukrajini do jačanja partnerstava na Balkanu i u Africi,“ izjavio je visoki predstavnik EU za spoljne poslove Josep Borrell.

Sledeći koraci: politička borba za konsenzus

Predlog budžeta sada ulazi u fazu pregovora. Odluku donosi Savet EU jednoglasno, uz saglasnost Evropskog parlamenta, dok sistem prihoda zahteva ratifikaciju nacionalnih parlamenata. Komisija je najavila da će učiniti sve da se sporazum postigne brzo, kako bi budžet stupio na snagu u januaru 2028. godine.