Zvaničnici EU, UN i nacionalih institucija: „Za unapređenje rodne ravnopravnosti u praksi i to odmah“

U Evropskoj kući u Berogradu danas su, povodom Međunarodnog dana žena, predstavanici nacionalnih institucija EU i UN potvrdili zajedničku posvećenost unapređenju rodne ravnopravnosti u praksi u Srbiji.

Na skupu „Od globalnih obaveza do svakodnevne ravnopravnosti“ šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio je da u Srbiji postoji pravni okvir za tu oblast, ali ne i Akcioni plan, te ocenio da je potrebno da se dodatno usaglasi sa pravnim tekovinama EU.

Prema njegovim rečima, i dalje nema odluke Ustavnog suda Srbije za ocenu ustavnosti određenih odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, na šta je ukazala i stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilda Mort.

Ustavni sud Srbije je krajem juna 2024. doneo odluku kojom se do okončanja postupak za ocenu ustavnosti privremeno obustavlja donošenje akata na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer u njemu piše da treba da se koristi rodno osetljivi jezik u udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama, u medijima.

Taj deo Zakona o rodnoj ravnopravnosti izazvao je kritike dela javnosti, kao i Srpske pravoslave crkve i Matice Srpske, a s druge strane, odluka Ustavnog suda o privremenoj obustavi, doživela je oštre reakcije, takođe dela javnosti, stručnih organizacija i posebno nevladinog sektora.

Polemika u javnosti o rodno senzitivnom jeziku, odnosno upotrebi ženskih oblika za profesije i titule žena, traje godinama unazad u Srbiji, a jedna advokatska kancelarija je podnela i incijativu sudu za ocenu ustavnosti jer „Ustav Srbije ne poznaje kategoriju roda“.

Šef Delegacije EU u Srbiji rekao je da će Evropska komisija, Strategijom za rodnu ravnopravnost 2026 – 2030 definisati konkretne mere za unapređenje rodne ravnopravnosti.

Prema njegovim rečima, tu spada borba protiv rodno zasnovanog nasilja, smanjenje rodnih razlika u zaradama i zapošljavnju kao i uvođenja rodno osetljivih poltika u digitalnoj i zelenoj tranziciji.

Bekerat, kao i stalna koordinatorka UN u Srbiji, najavili su dalju podršku i zvaničnom Beogradu, nevladinom sektoru i lokalnim samoupravama u toj oblasti.

Na skupu je predstvaljen i profil rodne ravnopravnosti u Srbiji za 2025. a koji predstvalja analitičku referencu koju je izradio tim UN u Srbiji.

Profil pruža pregled zasnovan na dokazima o tome kako okviri rodne ravnpravnosti funkcioniišu u različitim oblastima, uključujući ekonomsku participaciju, zaštitu od nasilja, obrazovanje, digitalnu transformaciju i donošenje odluka.

Analiza potvđuje, kako je saopšteno, da je Srbija razvila sveobuhvatne normativne temelje usklađene sa međunarodnim standardima uz istovremeno naglašavanje značaja kontinuirane institucionlne koordiinacije i efikasne primene politike kako bi se ubrzao napredak.

Stalna koordinatorka UN u Beogradu izjavila je da Srbija ima postavljene pravne principe za rodnu ravnopravnost, te da su, kako je ocenila, „ljudski kapaciteti snaži“.

„Sledeća faza odnosi se na primenu  – bržu, bolje koordinisanu i adekvatno finansiranu“, kazala je Mort.

Prema njenim rečima, rodna ravnopravnost nije izdvojena tema i ona prožima ekonomski razvoj, digitalnu transformaciju, zelenu tranzicju i upravljanje.

„A ‘za sve’ zaista mora značiti ‘za sve’  – uključujući žene u ruralnim područjima, Romkinje, žene sa invaliditetom, one koje ulaze na tržište rada kao i one koje su preživele nasilje. Ubzanje nije opcija, ono je neophodno“, rekla je.

Mnistarka bez portfelja Tatjana Macura i poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević naglasili su značaj zajedničkog rada svih u društvu na ekonomskom, političkom i svakom drugom osnaživanja žena.

Macura je kazala da je Međunarodni praznik rada, 8. mart, podsetnik da ravnopravnost nije simbolika, već obaveza.

„Naš prioritet je da svaka žena u Srbiji ima jednaku šansu za zapošljavanje, napredovanje i poltičko učešće, ali i da bude potpuno bezbedna u svom domu i na rodnom mestu“, kazala je.

Antonijević je rekaoi da rodna ravnopravnost zahteva promenu obrazaca ponašanja u svim oblastima društva.

„Ravnorpavnost ne sme ostati cilj koji ćemo možda jednog dana dostići. Naša je obaveza da budemo glas onih koji su diskriminisani, da ukazujemo na probleme i pozivamo na solidarnost i zajedničko delovanje“, kazao je on.