Ove godine ubijena 82 humanitarna radnika

Ove godine u svetu su ubijena 82 humanitarna radnika, 97 je povređeno, a 39 kidnapovano, saopštila je danas Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA) povodom Međunarodnog dana humanitaraca kojim se odaje počast humanitarnim i zdravstvenim radnicima poginulim ili ranjenim dok su pružali pomoć u ratu ili tokom prirodnih nesreća. 

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas i komesarka za jednakost, pripravnost i upravljanje krizama Hadža Lahbib su u zajedničkom saopštenju istakle da „svaki ubijeni humanitarni radnik nije samo lična tragedija, to je takođe neuspeh međunarodne zajednice da ispuni svoje najosnovnije obaveze“.

Kalas i Lahbib su u saopštenju odale počast izuzetnoj hrabrosti humanitarnih radnika koji se svakodnevno izlažu opasnosti da bi obezbedili hranu, vodu, sklonište i medicinsku negu ljudima kojima je potrebna.

„Njihova posvećenost, često na mestima od kojih je svet okrenuo glavu, jedan je od najmoćnijih izraza solidarnosti čovečanstva. Njihova hrabrost često dolazi sa strašnom cenom. Humanitarni radnici su i dalje meta, oni se kidnapuju i ubijaju alarmantnom brzinom“, navodi se u saopštenju.

Prošle godine je ubijeno 350 humanitarnih radnika, 322 je povređeno a 235 kidnapovano, saopštila je OCHA. Najviše humanitaraca već treću godinu zaredom strada u Gazi, gde je prošle godine poginulo 186 humanitaraca, a u Sudanu 71.

„Napadi na humanitarno osoblje, bolnice i civilne objekte nisu slučajnosti, već kršenje međunarodnog humanitarnog prava. A zakon je jasan: zaštita civila, uključujući humanitarne radnike, nije opciona. Nekažnjivost samo podstiče dalja zverstva“, navodi se u saopštenju Kalas i Lahbib.

Dodaje se da su razmere globalne humanitarne patnje danas zapanjujuće i ukazuje na „jednu od najgorih humanitarnih kriza“ u Sudanu, „katastrofalno razaranje i patnju“ u Gazi, i rusku agresiju u Ukrajini koja je „stvorila humanitarne potrebe koje odjekuju daleko izvan granica zemlje“.

„Nove tehnologije radikalno transformišu ratovanje, stvarajući nove rizike za civile i dodatno testirajući poštovanje međunarodnog humanitarnog prava“, istakle su Kalas i Lahbib.

Evropska unija je jedan od najvećih svetskih donatora humanitarne pomoći, navodi se u saopštenju i dodaje da samo finansiranje nije dovoljno i da se humanitarnom diplomatijom mora obezbediti brz, bezbedan i nesmetan pristup humanitarnih radnika onima kojima je pomoć potrebna.

Lokalni humanitarni radnici, ističe se u saopštenju, čine 90 odsto onih koji su meta napada, a često im nedostaje zaštita koja je dostupna međunarodnim radnicima.

Međunarodni dan humanitarne pomoći ustanovljen je 2008. godine odlukom Generalne skupštine UN u znak sećanja na 22 humanitarna radnika poginula pri bombardovanje hotela u Bagdadu, u Iraku, 2003. godine.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio je danas da je tokom protekle tri godine ubijeno je više od 1.000 humanitarnih radnika, od kojih su većina bili lokalni radnici koji su pomagali svojim zajednicama.

„Pomaganje drugima postalo je opasnije nego ikad“, rekao je Gutereš i dodao da novi ratni alati, uključujući naoružane dronove, predstavljaju nove rizike.

On je dodao da dezinformacije narušavaju poverenje, finansiranje humanitarne pomoći se smanjuje, pristup ograničava, a humanitarcima se preti, hapse se i pritvaraju.

„Napadi na humanitarne radnike su nezakoniti, a posledice su razarajuće za porodice koje se bore da prežive, decu koja čekaju hranu, pacijente kojima je potrebna hitna pomoć“, naveo je Gutereš, zahtevajući poštovanje pravila ratovanja i osiguranje pristupa humanitarnoj pomoći.