Evropski parlament poziva na hitne reforme u Albaniji, BiH i Severnoj Makedoniji

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su tri izveštaja kojima pozivaju Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju da ubrzaju ključne reforme na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Izveštaji ističu potrebu za jačanjem pravne države, borbom protiv korupcije i suzbijanjem stranog uticaja, uz naglasak na iskorišćavanje evropskog paketa za rast.

Albanija – „Prvoborac pristupanja“ mora da održi tempo

Albanija je dobila pohvale za snažnu političku volju i javnu podršku članstvu u EU, kao i za usklađivanje sa zajedničkom spoljnopolitičkom politikom Unije. Ipak, poslanici pozivaju na ubrzanje reformi, naročito u oblasti pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala i zaštite osnovnih prava. Medijska pluralnost i transparentnost ocenjeni su kao ključni za obnavljanje poverenja građana.

„Albanija je pouzdan partner, ali za članstvo do 2030. mora da proširi ekonomski model, otvori nova radna mesta i sprovede sveobuhvatnu izbornu reformu“, izjavio je izvestilac Andreas Šider.

Bosna i Hercegovina – Poziv na jedinstvo u borbi protiv korupcije

Parlament je ponovio snažnu podršku aspiracijama BiH ka EU, ali izražava zabrinutost zbog sporog sprovođenja reformi. U izveštaju se kritikuju secesionističke politike i retorika lidera Republike Srpske, a poslanici pozivaju EU da uvede ciljanje sankcije protiv destabilizujućih faktora.

„Sudbina Balkana je u Evropi, a ne pod ruskom dominacijom“, upozorio je izvestilac Ondrej Kolars, dodajući da BiH mora ojačati demokratske institucije i stati na put korupciji.

Poseban akcenat stavljen je na štetni uticaj dezinformacionih kampanja, naročito onih koje dolaze iz Rusije i Kine.

Severna Makedonija – Uprkos izazovima, reforme se nastavljaju

Uprkos političkim turbulencijama i javnoj frustraciji, Severna Makedonija je pohvaljena zbog ambiciozne reformske agende i istorijskih poteza kao što je promena imena. Poslanici pozivaju na ustavne reforme, jačanje nezavisnosti pravosuđa i odlučnu borbu protiv korupcije.

„Zemlja je nepravedno blokirana zbog bilateralnih sporova, što je dovelo do razočaranja građana. Sada je vreme za unutrašnji dijalog i obnovu poverenja u EU perspektivu“, rekao je izvestilac Tomas Vajt.

Poseban fokus stavljen je i na negativni uticaj stranih aktera u regionu, uključujući vlade Mađarske i Srbije u širenju uticaja Kine i Rusije.

Usvajanjem ovih izveštaja, Evropski parlament šalje snažnu poruku da budućnost Zapadnog Balkana zavisi od postojanog sprovođenja reformi, političkog dijaloga i otpornosti na spoljne pritiske. Region je ohrabren da iskoristi institucionalnu podršku Brisela, ali i pozvan da preuzme odgovornost za vlastiti evropski put.