Brisel, jul 2025. — Najnoviji izveštaj Evropske inovacione rang-liste (EIS) za 2025. pokazuje da Evropska unija nastavlja sa dugoročnim napretkom u oblasti inovacija, beležeći rast od 12,6 procentnih poena od 2018. godine. Međutim, blagi pad od 0,4 poena u proteklih godinu dana ukazuje na potrebu za ubrzanom akcijom u vreme neizvesnosti i sve snažnije globalne konkurencije.
Sveukupno, 13 država članica poboljšalo je svoj rezultat u poslednjih godinu dana, dok je Estonija ostvarila najveći rast od čak 30 poena od 2018. godine.
Švedska se vraća na prvo mesto kao najinovativnija zemlja EU, dok Irska predvodi grupu snažnih inovatora, a Hrvatska prelazi u kategoriju „umerenih inovatora“ zahvaljujući značajnom napretku.
Uprkos pozitivnim trendovima, Komisija upozorava na sve izraženije razlike među regionima — posebno između severa i juga Evrope.
„Moramo ubrzati tranziciju“ – poruke iz Brisela
Evropski zvaničnici nisu birali reči u pozivima na snažniju i strateški fokusiranu inovacionu politiku:
Raffaele Fitto, izvršni potpredsednik za koheziju i reforme:
„Rezultati za 2025. godinu potvrđuju da je evropski inovacioni motor otporan, ali globalna trka za tehnološko vođstvo se intenzivira. Dok mnoge evropske zemlje prednjače u revolucionarnim dostignućima, EU mora ubrzati digitalnu i zelenu tranziciju kako bi zatvorila jaz sa globalnim konkurentima. Ulaganjem u regionalne klastere, podrškom malim i srednjim preduzećima i obezbeđivanjem boljeg pristupa ključnim resursima, možemo današnje izazove pretvoriti u sutrašnje prilike za konkurentnu i inovativnu Evropu.“
Stéphane Séjourné, izvršni potpredsednik za prosperitet i industrijsku strategiju:
„EIS 2025 jasno ukazuje na hitnu potrebu da modernizujemo jedinstveno tržište Evrope i naše lance snabdevanja kako bismo ostali konkurentni na globalnom nivou. Pad saradnje među malim i srednjim preduzećima i smanjenje ulaganja u istraživanje i razvoj u nekim državama članicama je crvena zastava. Moramo pojednostaviti regulative, ojačati prekograničnu digitalnu infrastrukturu i podsticati partnerstva između startapa i etabliranih kompanija kako bismo otključali puni potencijal Evrope. Inovacija nije samo tehnologija — to je stvaranje ekosistema u kojima ideje rastu i skaliraju.“
Ekaterina Zaharieva, komesarka za startape, istraživanje i inovacije:
„Istraživanje i inovacije su u srcu naše strategije konkurentnosti. Rang-lista za 2025. potvrđuje naš dugoročni napredak, ali istovremeno ističe hitnu potrebu da učinimo više i zatvorimo uporne razlike među različitim delovima Evrope. Već pravimo značajne korake napred — kroz naše strategije za startape i skalape, biološke nauke i veštačku inteligenciju u nauci. Ove nedelje ćemo predstaviti predloge za sledeći dugoročni budžet EU i novi program za istraživanje i inovacije. Oni će biti ključni za izgradnju održivije i konkurentnije Evrope u godinama koje dolaze.“
Regionalna slika: sever prednjači, jug sustiže
Prema podacima Regionalne inovacione rang-liste (RIS), 233 od 241 regiona u EU beleži napredak od 2018. godine. Ipak, čak 82 regiona su zabeležila pad u poslednje dve godine. Najinovativnije oblasti i dalje se nalaze u severnoj i zapadnoj Evropi, dok južni, istočni i centralni regioni postepeno sustižu.
Zanimljivo je da pojedini regioni iz tih delova Evrope već premašuju EU prosek — među njima su Prag, Katalonija, Madrid, Navara i Valensija.
Evropska komisija najavljuje da će se rang-liste koristiti kao ključni alat u budućem Zakonu o inovacijama, koji bi trebalo da pomogne u otkrivanju slabih tačaka, podsticanju reformi i modernizaciji naučnog i inovacionog sistema u celom bloku.
Evropa napreduje — ali ako želi da zadrži lidersku poziciju u svetu inovacija, mora ubrzati korak.
Kako kaže Fitto: „Današnji izazovi mogu biti sutrašnje prilike. Moramo ih zgrabiti.“
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.